Огласи
Некрополе стећака би се ускоро требале наћи на листи Свјетске културне баштине УНЕСКО-а, што ће свакако утицати на већу бригу о мраморовима, мраморју, каменовима, белезима, како су се стећци некада називали. Стећак је изведеница од народног облика „стојећак“ – камен који стоји над нечијим гробом.
Средњовјековни надгробни споменици су настајали крајем XII и правили се до првих деценија XVI вијека. Иако је до сада евидентирано око 69.000 стећака, само 350 стећака носи натписе ћириличним писмом. Око 5.600 стећака је украшено разним шарама, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.
Најљепши примјери стећака су настали у Херцеговини јер су клесари били прави мајстори и тамо вјероватно треба тражити настанак ове културе сахрањивања јер је највећа и бројност некропола.
На подручју општине Пале постоји око 100 некропола са око 3673 стећака и на подручју општине Пале – Прачa у Федерацији БиХ око 582.
У селу Брњица у засеоку Сува чесма, на истоку општине Пале налази се вјероватно и једини стећак са натписом. У дворишту породичне куће налазе се 4 стећка, од чега 1 шљеменњак и 3 сандука, са постољима, нешто већих димензија, добре обраде и оријентације по правцу запад – исток.
На једном стећку поред украса налази се и натпис. Нажалост, стећак је толико оштећен да је данас натпис немогуће прочитати. Срећом, евидентирање натписа обављено је 1964. године од стране Завода за заштиту споменика културе БиХ када је стећак још увијек био у добром стању.
На његовим усправним странама приказан је фриз од двоструке цикцак линије, а на западној чеоној страни је оштећен натпис у 7 редова.
/АСЕ/: ЛЕЖИ: МИЛОСАВ’: ПРИ/М/И/Л/ОВИЋ’: /СА/ СВОИМ’: СИНОМ’: СР/Б/ИШИНОМ’: НА СВОИ: ЗЕМЛИ: НА /ПЛ/ЕМЕНИТОИ: А ГОВОРАШЕ: БРАТИЈЕ: С… АТ Б/О/Г’: И ПОЧИВАТЕ: ЈА САМ/’/ /БИО КАО/: И ВИ: А ВИ: ХОЋЕТЕ: БИ/ТИ КАО/: И ЈА: И БРАТИЈА:
Писар је био доста вијешт и употријебио слова која су била карактеристична за XV вијек. У натписима на стећцима двотачке су ријетко коришћене, а у тим случајевима оне су биле знак за одвајање не само ријечи него читавих реченица.
Почетак натписа је оштећен, али он може бити ријеч АСЕ или СЕ, са урезаним крстићем или без њега испред ријечи, како је то већ уобичајено. Име покојника се може прочитати, док је презиме несигурно, због тога што му недостају 2 слова и по мишљењу Бешлагића ријеч је о презимену Примиловић.
Име сина је такође оштећено, а ако је прво слово трећег реда заиста И, онда би се требало читати као Србиши-ном.
Натпис нам говори да су овдје сахрањене двије особе – отац и син из феудалне породице Примиловића. Презиме и име сина су први пут евидентирани приликом испитивања овог локалитета.
С обзиром да су под некрополом сахрањени отац и син, постоји могућност да су оба Примиловића погинула и заједно сахрањена.
Примиловићи су били угледни људи који су вјероватно господарили дијелом подручја под влашћу Павловића. Сахрањени су на „својој земљи, племенитој“.
Везано:
Некрополе стећака
Зарасла некропола Павловића у Горњим Палама
Некропола стећака код Делијаша
Гласинац: Откривени скелети, дрвена архитектура и праисторијска керамика
(www.palelive.com)
