Огласи
У овом раду аутор ће покушати приближити тему: „Развој и ширење Пала као општине кроз XX вијек“ и тако заинтересовати читаоце и јавност нашег града.
Текст рада је подијељен у двије подједнаке цјелине, Пале од краја XIX вијека до 1941. године и Пале од 1941. године до данашњих дана. Наиме, циљ је приказати развој нашег града кроз два одвојена, али и повезана текста, како не би дошло до замора читалаца, због дужине чланка, и како би јавност имала прилику увида у дешавања кроз различите епохе из другачијих углова.
Други свјетски рат
Након краткотрајног Априлског рата и капитулације Краљевине Југославије 17. априла 1941. године, Босна и Херцеговина је подијељена на три окупационе зоне: њемачку, италијанску и зону Независне Државе Хрватске.
НДХ је била фашистичка творевина на челу са озлоглашеним усташким поглавником Антом Павелићем. Усташе су организовано, плански и систематски, извршавале и спроводиле геноцид над српским народом широм простора данашње Хрватске, Даламације, Босанска Крајине, Војводине, Босне и, поготово, Херцеговине.
Договором фашистичко-нацистичке коалиције, општина Пале је припала окупацијоној зони НДХ. Квислиншка држава, као и њено политичко и војно руководство, нису крили геноцидне намјере ни према припадницима националних мањина у БиХ, прије свега Јеврејима и Ромима.
Први потез усташких власти на Палама било је скрнављење православне цркве Успења Пресвете Богородице, и рушење споменика жртвама Првог свјетског рата. Одамах по преузимању власти, усташе су почеле са појединачним хапшењима, ликвидацијама и депортацијама угледних Срба. Све радње трговаца Срба биле су одмах реквириране (одузете ради снабдијевања војске) и предате симпатизерима усташког покрета.
Бивши Дом жртава Првог свјетског рата претворен је у усташку станицу у којој се налазио логор кроз који је прошло више стотина невиних цивила, затвор и канцеларија војног заповједника паљанске регије.
На репресалије и планско, монструозно убијање старине, жена, дјеце и омладине, народ Романије и паљанског краја, у ноћи између 31. јула и 1. августа 1941. године одговорио је подизањем оружаног устанка и херојским диверзантским акцијама против непријатеља. Близина Сарајева дала је предност брже реакције усташком и њемачком окупатору, који узалуд покушава угушити устанак.
Након овога, агресор, њемачки, спроводи методу изненадног хапшења, депортовања или осуђивања и убијања цивилног грађанства. Метод се састоји у томе да непријатељ пошаље људима, радницима, званичне позиве ради наводног добровољног рада или дозвола за слободно кретање, односно издавање легитимација а затим наивне цивиле, кад би се људи одазвали, хапси, одводи и убија.
Тако су у августу 1941. године похватали на превару 75 угледних Срба са Пала и околине и умјесто одласка на добровољни рад, исте провели у концентрациони логор Kрушчицу код Витеза у централној Босни, гдје су их ножевима и маљевима масакрирали усташки злочинци.
Средином новембра 1943. године, у акцији одмазде над локалним цивилним становништвом усташе су побиле више од 100 становника села Раковца, о чему данас свједоче два споменика, један у Криводолима а други на Раковцу.
О овим догађајима својевремено је свједочио наш суграђанин Милан Старчевић.
Масовни злочини усташа утицали су на природни, наталитетни, опстанак српског становништва у многим мјестима попут Врхпраче, Вијара, Јеловаца, Бјелогораца, Раковца, Мајдана и др. Због монструозности својих злочина, усташке власти на Палама су дошле у сукоб са јединицом њемачке војске, која је била оперативна на подручју Сарајевско-романијске регије.
У току Другог свјетског рата на подручју општине Пале страдало је око 1.200 цивила, док је у ослободилачкој борби против фашизма и нацизма погинуло више од 400 бораца, именом и презименом, НОВЈ (партизана) и ЈВО (четника).
У борби против фашистичких освајача погинуло је више од 300.000 југословенских војника а у концентрационим логорима, затворима и погубилиштима, као и од глади, болести и ратних разарања, страдало је 1.400.000 цивилних жртава.
Само у концентрационом логору Јасеновац (Доња Градина) на територији НДХ уморено је, и на звјерски начин убијено око 700.000 жртава, највећим дијелом Срба, Рома и Јевреја. Ако упоредимо жртве рата у Југославији са жртвама осталих народа у току Другог свјетског рата, онда је у односу на број становника једино Пољска имала веће губитке у људству.
СФРЈ
Послије Другог свјетског рата, општина Пале, захваљујући великом пожртвовању и напорима становништва, постепено улази у савремену фазу свог привредног и друштвеног развоја у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Годину дана након завршетка рата, на мјесту старе паљанске пилане подигнута је нова, која је годишње обрађивала 25.000 кубних метара обловине и запошљавала 320 радника са Пала и околине, од којих је 170 радило у пилани, а 150 у шуми, на сјечи и отпреми дрвета.
Изградњом „Војно-ремонтног завода“ на Корану, 1952. године, привреда Пала је добила први значајнији објекат металне индустрије, који је у периоду од 1952. до 1960. године, запошљавао 300-400 радника. Развој металне индустрије подстакао је миграциона кретања становништва, тј. досељавање радника због пословних активности.
Ничу нова стамбена насеља, првенствено на Корану, док се општина Пале просторно шири и повезује са околним насељима. „Војно-ремонтни завод“ Коран, 1968. године улази у састав корпорације металне индустрије и производње камионских мјењача и дизел мотора из Храснице „ФАМОС“ (Фабрика мотора Сарајево), и организује рад као предузеће под именом „ФАМОС – Коран“. Крајем осамдесетих година XX вијека, у oвoм предузећу радило је око 2.000 радника. У тој деценији отворене су двије нове фабрике: Фабрика за производњу турбокомпресора и Фабрика за производњу дијелова мотора ОМ-360.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година XX вијека, СФРЈ је пролазила кроз политичку и економску кризу, која је неибјежно ескалирала у подизање националних и сепаратистичких тенденција.
Бивша држава је подлегла унутрашњим трвењима националних представника и лидера СКЈ, а неки од кључних разлога били су Устав из 1974. године и висок спољни дуг државе, као и спољно неразумјевање и притисци међународне заједнице, која није имала, показаће се касније, прикладно рјешење за наступајуће догађаје.
У току 1991. и 1992. године, на примјеру Југославије, међународна заједница је погазила: Међународно јавно право, Повељу Организације уједињених нација, Устав СФРЈ, Устав Босне и Херцеговине и одредбе Kонференције о европској безбједности и сарадњи (KЕБС).
Распад Југославије
У периоду грађанског рата, од 1992. до 1995. године, Пале су биле привремена престоница и главни град Републике Српске, недалеко удаљена од првих линија ратног сукоба.
Одбрамбено-отаџбински рат је био за српски народ једини начин да одбарани своју равноправност, национално, идентитетско и културно-историјско наслијеђе, претходно гарантовано Уставом СР БиХ.
На Палама су се налазиле све политичке, културне и правне институције Републике Српске: предсједник државе, Влада и њени органи, Скупштина Републике Српске, Врховна команда и др.
У исто вријеме, Пале су биле и значајан културни и информативни центар Републике, с низом културно-информативних институција, као што су: СРНА – новинска агенција, Српска Радио Телевизија (сада РТРС са сједиштем у Бањалуци), Телевизијски студио KАНАЛ С, новине „Јавност“ и „Огњишта“.
Грађански рат у Босни и Херцеговини завршен је потписивањем Дејтонског споразума 14. децембра 1995. године, када је учесницима и актерима сукоба коначно дата могућност да своје међусобне несугласице рјешавају демократским путем, договорима, преговорима и компромисима. О овој теми биће још рјечи у наредним текстовима.
Од 1998. године престоница Републике Српске пренесена је са Пала у Бањалуку, данашњи главни град Српске.
Данас ја наша општина студентско-универтитетски, културни, спортски и привредни развојни центар Сарајевско-романијске регије, која припада Српском Сарајеву, односно граду Источно Сарајево. У њему се налазе четири факултета (Правни, Економски, Филозофски и Факултет спорта и физичког васпитања) у склопу Универзитета у Источном Сарајеву (основан 1993. године, преласком српске интелигенције из ратом захваћеног „мултикултуралног“ Сарајева), двије основне (ОШ „Пале“ и ОШ „Србија“) са подручним школама, Средњошколски центар „Пале“, Завод за запошљавање Републике Српске, спортска дворана „Пеки“, Културни центар Пале, Институт историјских наука (први у Републици Српској) и остало.
У близини града се налазе и планинске љепотице Јахорина, Требевић, Равна планина и Романија, које својом надморском висином употпуњују климу и природу ове регије наше Републике. Према званичним подацима пописа становништва у СФРЈ и БиХ, у општини Пале је живјело: 1981. године – 15.482, 1991. године – 16.355 и 2013. године – 20.909 хиљада становника.
Аутор: Никола Кубуровић, мастер историје. Тренутно живи на Палама, а ради у Источном Сарајеву, гдје је и стекао своја прва радна искуства. Положио је стручни (државни) испит за наставника. Свој рад, као и стучне и научне текстове заснива првенствено на националној, али општој, историји савременог доба.
