ЈАХОРИНА – Западни Балкан данас има избор да ли ће бити простор јефтине радне снаге и одлива младих људи или регион који се гради на економији заснованој на знању, технологијама и одрживим ресурсима, рекао је данас предсједник Јахорина економског форума Горан Рачић.

Рачић је на отварању овогодишњег Јахорина економског форума истакао да у времену у којем се глобалне промјене дешавају брже него икада тема форума „Западни Балкан: економска интеграција, иновације и одрживи развој“ представља питање правца у којем ће се кретати регион.

„Регион са скоро 18 милиона људи, приступом тржишту од преко 600 милиона становника, природним ресурсима, енергетским потенцијалима и повољним геостратешким положајем не смије бити економска периферија Европе“, нагласио је Рачић и додао да регион има капацитет да властитим снагама креира интегрисано регионално тржиште.

Указао је да су јединствено регионално тржиште, бржи проток робе и услуга, међусобно признавање квалификација и диплома и технолошка повезаност конкретни кораци који доносе боље резултате и дају перспективу западног Балкана.

Он је истакао да је потребно и успостављање једношалтерског система за прелазак граница, односно једна платформа за царину, инспекције и документацију између земаља западног Балкана.

„У наредних 30 дана покренућемо иницијативу и позвати све ресорне министре земаља западног Балкана да отворимо дијалог о успостављању јединственог једношалтерског система на границама. Циљ је јасан – мање чекања, мање бирократије, више инвестиција и више трговине“, нагласио је Рачић.

Он је навео да Јахорина економски форум постоји као мјесто дијалога, размјене идеја и креирања конкретних рјешења, додајући да су резултати претходних форума показали да дијалог има смисла, јер су поједине иницијативе пронашле пут до институција и конкретних рјешења.

„Реформа средњег образовања, увођење дуалног образовања, слободне зоне, поврат ПДВ-а на куповину прве некретнине само су дио идеја које су потекле са овог форума“, подсјетио је Рачић.

Он је изразио наду да ће и овогодишњи форум дати допринос креирању политика које ће убрзати развој региона.

Генерални директор Економског института Београд Драган Шаговновић истакао је да је Јахорина економски форум позициониран као регионални.

Шаговновић је за наредни форум предложио тему такозване silver економије која мјесто даје старијој популацији, а која својим искуством може много помоћи економији.

Он је додао да развој у области енергетике мора имати регионални приступ, подсјећајући да је Економски институт Београд 2008. године предложио спајање електропривреда Републике Српске и Србије.

КОШАРАЦ: РЕГИОНАЛНА ИНТЕГРАЦИЈА ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ЕКОНОМСКИХ ПРОЦЕСА

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је данас на отварању Јахорина економског форума да су економско повезивање, иновације и одрживи развој од кључног значаја за будућност Републике Српске и западног Балкана.

Кошарац сматра да ће регионална интеграција бити један од најважнијих економских процеса у наредним годинама.

„Јаче повезивање тржишта Републике Српске и цијелог региона може да донесе више инвестиција, већу конкурентност, бољу мобилност радне снаге и стабилнији развој за све наше грађане“, истакао је Кошарац.

Он је нагласио да је Република Српска политички и економски стабилна, те да показује способност да ради и гради, чак и у временима глобалних промјена и економских изазова.

„Сви економски параметри свједоче да је Република Српска на добром путу“, констатовао је Кошарац.

Он је поручио да је Република Српска опредијељена да гради економију сарадње, засновану на међусобном повјерењу, заједничким интересима и стварању нових прилика за привреднике, инвеститоре и грађане.

Кошарац је навео да Република Српска жели отворену економију, партнерство са инвеститорима и развој заснован на модерним технологијама, иновацијама и одрживом развоју.

„Институције Републике Српске у континуитету показују да су у свом дјеловању вођене императивима који се односе на стварање стабилног, безбједног и предвидивог пословног амбијента, који ће стимулисати домаћи капитал и привући страна улагања, отворити нова радна мјеста и што је посебно важно – омогућити младима да будућност граде управо у Републици Српској“, нагласио је Кошарац.

Изражавајући жаљење што БиХ због политичких околности није приступила иницијативи „Отвореног Балкана“, Кошарац је рекао да се нада да Јахорина економски форум може да послужи као импут за размишљање о закључивању уговора о слободној трговини са Кином и неким другим регионима.

Кошарац је поручио да су скупови попут Јахорина економског форума важна платформа за размјену идеја, повезивање привредника и креирање конкретних иницијатива које ће да допринесу економском напретку цијелог региона.

МИНИЋ: УСКОРО ЧЕТВОРОГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

Премијер Републике Српске Саво Минић најавио је да ће ускоро бити представљен национални четворогодишњи програм, што ће представљати озбиљан пројекат.

Минић је, на отварању Јахорина економског форума, рекао да поједини пројекти представљају жилу куцавицу Републике Српске и издвојио ауто-пут Бањалука–Београд, Бањалука-Приједор, те гасовод кроз цијелу Републику Српску и рехабилитацију путева.

„Имаћемо огроман инвестициони циклус заједно са нашим партнерима. То ће бити више од пет милијарди КМ, много више него што смо замислили“, нагласио је Минић.

Минић је изразио увјерење да ће на Форуму, кроз панел-дискусије, али и међусобне контакте, бити размијењена мишљења и нове идеје и иницијативе за даљи развој економије Републике Српске.

„Влада Републике Српске није неко изоловано острво, нити ја сједим на неком пиједесталу моћи, ви сте ти који пуните економски крвоток ове земље и зато сам отворен за све ваше приједлоге и идеје“, рекао је Минић, обраћајући се привредницима.

Минић је истакао да је привреда Републике Српске у 2025. години генерисала завидне приходе.

Он је рекао да је привилегија бити на отварању Јахорина економског форума, једног од најпрепознатљивијих скупова ове врсте на Балкану, те да би волио да овај форум не буде мјесто на којем ће сви испричати приче и онда се вратити у своју свакодневицу.

(www.palelive.com / Срна)