Krčmar: Traženje nestalih da bude humanitarno, a ne političko pitanje

1

U BiH je potrebno da proces traženja nestalih lica ponovo bude tretiran kao humanitarno, a ne političko pitanje i napretka u ovom procesu neće biti ukoliko se ne uključe sve institucije na nivou BiH, koje bi trebale da iznjedre jedinstveni stav o ovom pitanju, ocijenio je danas na Palama Goran Krčmar iz Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica.

“Problem je nepostojanje jedinstvenog stava iz Republike Srpske po ovim pitanjima, mislim na srpske predstavnike u Institutu za nestale BiH, i svih ljudi koji su uključeni u ovaj proces. Neophodno je restartovati sistem i vratiti se nekadašnjoj pregovaračkoj poziciji. Samo pregovorima i razgovorima možemo riješiti probleme”, istakao je Krčmar.

Krčmar je naglasio da je, nažalost, prošlo mnogo vremena, a, radeći na ovaj način, ništa neće biti urađeno.

“Kako objasniti činjenicu da smo tokom 1997, 1998. i 2000. godine po 320 tijela na godišnjem nivou identifikovali, a danas imamo situaciju da za godinu dana bude pronađeno jedno tijelo?”, izjavio je Krčmar novinarima na Palama nakon okruglog stola o temi “Informisanost porodica o traženju nestalih lica i važnost uzimanja uzoraka krvi od članova porodica nestalih lica”.

Prema njegovim riječima, zbog toga je potrebno restartovati sistem traženja i vratiti da taj postupak postane humanitarno, a ne političko pitanje.

“Nažalost, danas politika o ovome odlučuje. Politika iz ovog procesa definitivno mora izaći jer ovako više ne ide”, istakao je Krčmar.

On smatra da napretka u traženju nestalih neće biti ukoliko se u proces ne budu uključile sve institucije na nivou BiH – Institut za nestale, tužilaštvo, sudstvo, Ministarstvo za ljudska prava, nevladine organizacije i boračke organizacije, kako bi iznjedrile jedinstveni stav.

Predsjednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Istočno Sarajevo Mirjana Cabo rekla je da je današnji okrugli sto za cilj imao, prevashodno, da informiše porodice o procesu traženja nestalih, te uzimanja uzoraka krvi od članova njihovih porodica.

“Mi smo, kao organizacija Sarajevsko-romanijske regije, uvijek imali jednu dozu nepovjerenja u taj posao. Gubi nam se pravi smisao traženja onih koji su nestali 1992. godine, a njihovih posmrtnih ostataka nema. Bojimo se da će to sve izgubiti pravi tok saznanja”, istakla je Cabo.

Ona je navela da je za porodice veoma rizično da bez odluke Suda i Tužilaštva BiH kažu da je neko nekoga sahranio pogrešno, tako da su od Instituta za nestala lica tražili spisak sa pogrešnim identifikacijama, ali da nikada nisu dobili taj spisak, niti obrazloženje o kojim porodicama riječ.

Savo Jugović, koji traga za posmrtnim ostacima strica, smatra da je međunarodna zajednica najviše odgovorna za to što porodice nestalih ne mogu da pronađu posmrtne ostatke najmilijih.

Jugović je rekao da traži strica Jovicu, koji je nestao 20. juna 1992. godine, odveden je iz svoga stana, navodno, u zatvor “Viktor Bubanj”, gdje nikad nije zaveden, a Jovičina kćerka dala je uzorak za DNK. “Nikada ništa nismo saznali”, naglasio je Jugović.

Organizator okruglog stola o temi “Informisanost porodica o traženju nestalih lica i važnost uzimanja uzoraka krvi od članova porodica nestalih lica” je Organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Pale.

(www.palelive.com / Srna)

1
Postavi komentar

1 Komentara na članak
0 Odgovora na komentare
1 Pratioci
 
Većina je reagovala na komentar
Najpopularniji komentari
1 Komentatori
  Pretplatite se  
Obavjesti me o
Brko

Слажем се да би ово требало бити хуманитарно питање, али реалност је потпуно другачија. БиХ – оваква каква је, је изграђена на кориштењу политичке полуге на овом питању с једне стране, и поптуном игнорисању с друге стране. Нити један наш политичар није схватио значај овог питања, а сад је вјероватно и касно да се нешто уради по том питању. С друге стране имамо од самог почетка усмјерену и координисану акцију која је армирала причу о жртвама само с једне стране и злочинцима само с друге. Док се Кошарац богатио, ово је скупљало прашину на некој полици. Док је Јасмила снимала филмове који бетонирају ту слику, наши су свирали клинцу. И сад послије 25-30 година, ми тек почињемо причати о томе, када они полако завршавају своје науме. Надам се да барем сад ова прича неће стати и да ће ови који су је започели имати снаге да је изгурају до краја. У противном, потенцијални Бљесак и Олуја, којим нам све чешће пријете с оне стране, у очима свијета неће бити ништа друго до оправдана акција жртава која намирује рачуне својим крвницима.