У Српској годишње оболи 35 д‌јеце

БАЊАЛУКА – У Републици Српској годишње од малигних болести, према подацима Од‌јељења д‌јечје хематоонкологије Универзитетског клиничког центра, оболи од 30 до 35 д‌јеце, речено је Срни у Удружењу родитеља д‌јеце обољеле од малигних болести „Искра“.

Предсједник Удружења Милан Берић рекао је Срни поводом, 15. фебруара, Свјетског дана д‌јеце обољеле од малигних болести, да оболијевају д‌јеца свих животних узраста, а да су према налазима љекара пет најчешћих врста злоћудних болести д‌јечје доби леукемија, тумори мозга, неуробластома, Вилмсов тумор и лимфоми.

Према његовим ријечима, у Родитељској кући „Искра“ тренутно борави шест породица.

„Родитељска кућа `Искра` своје прве мале станаре примила је 8. септембра 2016. године и од тада су `дом далеко од куће` у њој пронашле 193 породице“, каже Берић.

Он је истакао да је дијагноза малигног обољења д‌јетета једно од најстреснијих искустава које се може догодити унутар породице.

„Самим тим она доноси многобројне и углавном тешке проблеме. Породица престаје да функционише на уобичајени начин. Дуготрајно лијечење доводи до одвојености од других чланова породице, породичних активности, ту су и страх, неизвјесност, губитак осјећаја контроле, шок и све су то ситуације и осјећања којима су, нажалост, изложени свако дијете на лијечењу од малигне болести и његова породица“, рекао је Берић.

Он истиче да све ово утиче на психичку и емоционалну стабилност породице и да може да изазове бројне психолошке, емоционалне и практичне проблеме и реакције, а ту су и они финансијски, који прате сваку породицу током дуготрајног лијечења малигне болести и многи други.

Берић је указао да треба говорити о малигнитету код д‌јеце, иако је то веома тешка тема и многи је избјегавају.

„Изузетно је важно и потребно причати о томе, јер без обзира на тежину теме треба подићи свијест да се то не догађа некоме другом и да се, нажалост, свако од нас може наћи у таквој ситуацији. Тада је важно да родитељи и д‌јеца знају да у нашем удружењу могу добити сву потребну стручну психо-социјалну подршку, као и ону људску, родитеља који су преживјели то искуство“, рекао је Берић.

Он је истакао да је важно информисати и покренути ширу друштвену заједницу по питању овог проблема, јер је незнање још присутно у нашем друштву, а оно доводи до предрасуда и неријетко до стигматизације.

„Један од начина подизања свијести јавности јесу и активности нашег удружења, попут иступања у јавности, заговарања позитивних законских рјешења за побољшање положаја д‌јеце обољеле од рака и њихових родитеља, под‌јеле промотивног материјала, организовања разних јавних догађаја и других активности којима је циљ управо информисање јавности о проблемима и указивање на важност подршке“, истиче Берић.

Он је напоменуо да су проблеми са којима се суочавају породице д‌јеце обољеле од рака разноврсни и тешки и да је због тога важна подршка друштва, институција, школе и појединаца, јер се само заједно може постићи више и побољшати положај ове малишана и њихових породица.

Берић наводи да ће сутра у Музеју Републике Српске бити организована ликовна радионица „За храбра мала срца“.

Д‌јечји малигнитет припада групи ријетких болести јер од 100 одсто обољелих од малигнитета мање од један одсто су д‌јеца. Упркос томе што је риједак, а резултати лијечења су врло добри, рак је други по учесталости узрок д‌јечје смртности.

Према ријечима љекара, проценат изљечења и прогноза зависе од врсте малигне болести, као и од много других фактора медицинске природе, али д‌јеца обољела од рака данас имају велике шансе за изљечење.

У посљедњих 30 година стопа преживљавања порасла је са 30 на 75 одсто, а неке врсте д‌јечјег малигнитета имају стопу преживљавања и вишу од 90 одсто.

Просјечно ће, како наводе љекари, чак три четвртине обољеле д‌јеце побиједити карцином и живјети нормалну дужину и квалитет живота.

„И поред интензивног истраживања у овом подручју, ни данас се још не зна зашто д‌јеца оболијевају од рака. Пошто до сада узрок малигнитета код д‌јеце још није објашњен, ако ваше дијете оболи од рака, важно је да знате да ни ви, ни оно нисте учинили ништа што је могло да буде узрок болести“, наводе љекари.

Из Удружења родитеља д‌јеце обољеле од малигних болести „Искра“ наводе да данашњи свјетски стандарди дијагностике, лијечења, његе и бриге о д‌јеци и младима са канцером захтијевају укључивање шире друштвене заједнице, јер је д‌јечји малигнитет породична болест и сваки члан породице сноси дуготрајне посљедице.

Подаци Свјетске здравствене организације показују да се сваке године код више од 300.000 д‌јеце старости до 19 година дијагностикује нека врста малигне болести. Од тог броја приближно осам до 10 д‌јеце живи у ниско развијеним и средње развијеним земљама са стопом преживљавања од око 20 одсто. Овај податак је у контрасту у односу на високо развијене земље, гд‌је стопа излијечења од многих уобичајених малигних болести код д‌јеце прелази 80 одсто.

Међународни дан д‌јеце обољеле од малигних болести обиљежава се сваке године 15. фебруара и жели се исказати потреба за улагањем заједничких напора друштва како би оболијевање од рака у д‌јетињству постао национални и глобални здравствени приоритет, а посебно у програмима очувања и унапређења здравља д‌јеце.

Као подршка обиљежавању Међународног дана креиран је симбол борбе против рака међу д‌јецом у облику златне траке, гд‌је се златном бојом жели приказати да су д‌јеца од непроцјењиве вриједности.

(www.palelive.com / Срна)