Oglasili se profesori i viši asistenti povodom teksta u Glasu Srpske

0

Nakon teksta u „Dnevnom listu Republike Srpske“ od 17.4.2012. godine postavljamo sebi pitanje da li za nas ima mjesta u Republici Srpskoj? Na naslovnici „Glasa Srpske“, dnevnih novina sa četrdeset i devetogodišnjom tradicijom, objavljen je naslov „Univerzitet kao porodični biznis“, a na starni 7 tekst sa bombastičnim naslovom „Profesori zaposlili djecu, supruge i zetove“.

U jeku nevjerovatne kampanje protiv univerzitetske zajednice u Republici Srpskoj, novinarka Željka Domazet piše jedan tekst u kojem se na najdegutantniji način govori o članovima akademske zajednice na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Novinarka „otkriva“ samo neke slučajeve nepotizma. Postavlja se pitanje, ako ih već „otkriva“, zašto to radi selektivno? Naravno, ona ništa ne otkriva, jer tu i nema ništa sakriveno. Otuda je još blesfemičnija rečenica koja započinje formulativnom rečenicom iz „Insajdera“ ili „60 minuta“ – Prema našim saznanjima… Kakvim zaboga saznanjima?

Za početak, profesor Rade Popadić je zaposlio svoju kćerku. Kako je to Rade Popadić zaposlio svoju kćerku? Bojana Popadić se javila na javni konkurs objavljen, zamislite, u vašim novinama. Kompetentna Komisija sa Katedre za psihologiju je ocijenila sve prijave i predložila je za asistenta, što su potvrdili Vijeće Filozofskog fakulteta i Senat Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Niko nije imao pritužbe na taj izbor.

Viši asistent Stojan Šljuka primljen je u radni odnos na Filozofskom fakultetu skoro deset godina nakon što je radni odnos 1. 7. 1997. godine, na mjestu bibliotekara, zasnovala njegova supruga Emina Šljuka. Podsjeća li nas to malo na Davida Štrbca koji je oženio svoju ženu! I to mu nije bili dovoljno, nego je zaposlio i svoga sina na Katedri za matematiku. Neki veoma moćan čovjek!

Profesor Branko Letić je zvanje profesor emeritus dobio prošle godine. Radi se o počasnom zvanju za najzaslužnije univerzitetske profesore i dodijelio mu ga je Univerzitet u Istočnom Sarajevu. I on je po Kočićevskom modelu „oženio svoju ženu“. Marija Popović je na Filozofski fakultet primljena kao asistent na Katedri za engleski jezik i književnost prije nego što je upoznala profesora Letića, koji je zasnovao 2002. godine radni odnos sa Filozofskim fakultetom na Palama. To što ga nije poznavala za vašu novinarku i ovakav „istraživački“ model novinarstva ionako nije bitno.

Vaš „insajder“ je bio dužan da objasni za kakvu vrstu odanosti je Rada Mrda nagrađena od Milovana Pecelja i na koji je način Milovan Pecelj mogao učestvovati u zapošljavanju ljudi koji su zaposleni prije nego što je on došao na Filozofski fakultet ili nakon što je odlukom Visokog predstavnika odstranjen iz javnog života Republike Srpske.

Vesna Zuber nije zaposlena na Filozofskom fakultetu na Palama. Provjerite, ili se potrudite da pronađete boljeg „pacova“ za izvor saznanja, svi dokumenti o svim vašim navodima su javni, pa i rektor vam je javno poslao poziv da pozovete inspekcijske organe da to još jednom provjere.

O tome kako je bivši prodekan „doveo“ svoju suprugu na Filozofski fakultet zaista je besmisleno komentarisati. Ako u novinskom tekstu napišete „doveo“ vi insinuirate da nije postojala nikava pravna procedura, da je Saša Knežević prosto preveo svoju suprugu iz Srednjoškolskog centra na Filozofski fakultet. Radi šire javnosti, koja je ovim navodima prljavo obmanuta, moramo istaći da za svaki izbor postoji zakonska procedura i da ne možete nikoga „dovesti“ ili „prevesti“. Postoje javni konkursi na koje se mogu javiti svi zainteresovani kandidati. Izbor prolazi kroz Vijeće fakulteta, a potom kroz Senat univerziteta. Ukoliko postoje neke pritužbe postoji zakonski rok za njih, a ni za jedan od ovih slučajeva nije postojala ni jedna.

Vaš „sagovornik“ je univerzitetske profesore nazvao „bolumentom“. Taj izraz ne možemo pronaći ni u jednom poznatom rječniku. To govori o pismenosti vašeg sagovornika i vašeg novinara. Pretpostavljam da ste mislili na pojam bulumenta, koji po Leksikonu stranih reči izraza Milana Vujaklije ima značenje „rulja“. Sva ta „rulja“, prozvana vašim tekstom, stanovnici su Republike Srpske i građani Istočnog Sarajeva za koje su vezali svoju životnu sudbinu kupujući, bez ikakvih subvencija ili drugih olakšica, na kredit  stanove na Palama. Neki od njih su bili i učesnici rata, ljudi koji su se vratili iz Srbije da zasnuju akademsku zajednicu na ovim prostorima. Ovaj demanti neće umanjiti duševni bol koji su pretrpili svi prozvani, kao i članovi naših porodica, maloljetna djeca koja nisu kriva zbog „grijehova“ svojih roditelja, ali će pokazati vaše poštovanje javne riječi.

O ljudskim, stručnim i naučnim kvalitetima možete se informisati kod bilo kog studenta Filozofskog fakulteta ili kod kolega sa drugih univerziteta u BiH, Srbiji i šire. Duboko povrijeđeni i iskreno razočarani postavljamo sebi pitanje: „Trebamo li mi uopšte ovom društvu?“

Prozvani profesori i viši asistenti Filozofskog fakulteta

(www.palelive.com)

Pretplatite se
Obavjesti me o
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments