Очување Устава и враћање дејтонских надлежности – национални задатак од прворазредног значаја

0

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Устав Републике Српске и након 32 године остаје темељ српске државности и главно оружје у одбрани њене слободе и равноправности на овим, и даље, турбулентним просторима, изјавио је Срни бивши предсједник Народне скупштине Српске Драган Калинић.

Калинић који је и свједок догађаја тог времена истакао је да су то разлози због којих је потребно да сви, без обзира на страначке разлике, подрже руководство Републике Српске у борби за очување институција Српске које је успоставио овај Устав.

„Ово су тешка времена и требало би, као раних деведестих година прошлог вијека, показати више српске слоге и одлучности око виталних националних питања. Тако би се створили услови да се, док још има времена, изврше измјене Устава и врате дејтонске надлежности Републике Српске које су нам суровим интервенцијама одузели странци“, указао је Калинић.

Он је оцијенио да је то национални задатак од прворазредног значаја, нарочито када се има у виду да ће антисрпски оријентисани дијелови западне администрације и њихови домаћи вазали настојати да и у наредним година умање институционалну снагу Републике Српске искривљеном интерпретацијом Устава БиХ и његовим очигледним кршењем.

„Очигледна је намјера да се кроз нове интервенције и Устав Српске подреди стварању правне подлоге за унитарну, пробосанску и по мјери Запада муслиманску државу“, констатовао је Калинић, некадашњи посланик Скупштине српског народа у БиХ.

Након што су српски посланици, окупљени око СДС-а, реформиста и још неких просрпских странака крајем 1991. године основали Скупштину српског народа у БиХ као одговор на гажење политичке воље и права Срба на слободу и равноправност са другим народима у БиХ, напомиње Калинић, само су још два политичка чина која се могу мјерити са тим догађајем од преломног историјског значаја за судбину српског народа.

У тренутку потпуног слома заједничке државе Југославије, подсјетио је он, легални и легитимни политички представници српског народа, који су изабрани на првим вишестраначким изборима у БиХ покренули су државотворни процес који је довео до проглашења Републике Српске 9.јануара 1992.године и до усвајања првог Устава Републике Српске.

„Са дистанце од 32 године можемо рећи да је од огромног значаја доношење Устава Српске у чијем стварању су учествовали најеминентнији уставно-правни стручњаци, истинске патриоте који су се ставили на располагање политичком руководству Српске“, оцијенио је Калинић.

Он је указао да је Устав у својим кључним одредбама антиципирао Републику Српску као слободну, демократску, модерну европску државу утемељену на највишим стандардима у погледу заштите људских слобода и права, обезбјеђивању националне равноправности, слободе вјероисповијести, социјалној правди, владавини права, тржишној привреди, вишестраначком систему, парламентарној демократији и под‌јели власти, слободним изборима и локалној самоуправи.

Према његовим ријечима, први Устав Републике Српске је након рата високо оцијењен од релевантних правних институција у Европи.

„Без тако конципираног Устава којим су постављени још прије рата темељи наше државности, ми бисмо у историји били третирани као српско побуњеничко племе или некаква шумска герила на простору некадашње БиХ“, истакао је Калинић.

Устав, као најважнији државотворни акт, рекао је он, дао је форму и одредио садржај наше државе на основу чега су прије и током рата, што је опет подвиг за себе, стварани и функционисали органи и институције Републике Српске од највишег до најнижег нивоа.

„Република Српска је и у таквим условима, захваљујући прије свега успјешном политичком вођењу, јединству и пожртвованости цивилних и војних власти наших бораца и нашег народа, успијевала да одоли бројним искушењима и дочека Дејтонски споразум као самосталан и равноправан ентитет“, нагласио је Калинић.

За разлику од „вашингтонски склепане“ муслиманско-хрватске федерације, каже Калинић, Срби су у Дејтон унијели формирану, суверену и територијално дефинисану државу и онда током преговора, што вољно, што невољно, а ради постизања мира и стабилности пренијели дио суверенитета, односно надлежности на ту нову, „хибридну БиХ“.

Он је напоменуо да је за протекле 32 године Устав претрпио бројне измјене, од којих су многе чињене под притиском и пријетњама међународне заједнице, односно бројних високих представника, а неке су опет биле резултат српске политичке наивности, несналажења и неслоге.

„Међутим, његова суштина је била и остала поуздана брана настојањима да се мимо слова Дејтонског споразума де факто покуша најважнији правни акт Републике Српске довести на ниво статута локалне заједнице. И наравно, наставиће се са још бруталнијим покушајима да се оспори постојање Републике Српске“, упозорио је Калинић.

Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Устав Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.

(www.palelive.com / Срна)

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare