Митрополит Хризостом служи парастос Србима убијеним у Старом Броду

ВИШЕГРАД – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас у Старом Броду код Вишеграда служи парастос за више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије које су прије 82 године убиле усташе Јуре Францетића.

Парастосу српским жртвама у Старом Броду присуствују начелници општина Соколац Милован Бјелица, Ново Горажде Мила Петковић, Вишеграда Младен Ђуревић, као и представници борачких организација горњодринске регије, те ученици из Вишеград и Рогатице.

Након парастоса ће бити положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину.

Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи се утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа.

Најмасовније злочин извршен је 22. марта 1942. године, али су убијања Срба трајала до почетка маја.

Спомен-музеј старобродским жртвама у којем је постављено 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са д‌јецом у наручју у набујалу Дрину, освештан је 2019. године.

Овај спомен-музеј је д‌јело архитекте Новице Мотике из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Усташки злочин над Србима у Старом Броду вјечна опомена

ВИШЕГРАД – Дуги низ година истина о страшним злочинима које су над Србима у Старом Броду код Вишеграда починиле усташе предвођене Јуром Францетићем била је потискивана јер је намјера тадашњих комунистичких власти била да буде заборављен, али то се није десило нити ће икад, изјавио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

Митрополит Хризостом, који је у Старом Броду код Вишеграда служио парастос жртвама покоља у овом мјесту страдалим на празник Младенци 1942. године, истакао је да је размјера и бестијалност овог усташког злочина над невиним српским цивилима запањујућа и човјеку несхватљива.

„Истина је да је 1942. године на хиљаде Срба бјежало од усташа из Сарајева и романијских општина тражећи спас, али је већина њих овд‌је доживјела стравичну смрт. Из свједочења преживјелих, видљиве су све муке кроз које су прошли, како д‌јеца тако и стари, младићи, д‌јевојке. Многи су се бацили у валове хладне Дрине да би сачували оно што је код човјека најважније, а то су честитост, образ, достојанство, нису хтјели да их оскрнаве непријатељи“, рекао је митрополит Хризостом.

Митрополит је истакао да су ови страдалници српског рода истински мученици и заслужују вјечни помен. „Сваке године се сјећамо њихових мука и патњи и не смијемо их никада заборавити“, поручио је митрополит Хризостом.

Спасоје Ђерић који је имао само четири године у вријеме злочина у Старом Брод памти потресне сцене када су усташе клале људе и бацале у Дрину.

„Био сам близу ријеке, било је много народа, многе ватре су горјеле. Усташе су окружиле народ, сви су почели јаукати. Клали су и у Дрину бацали људе“, испричао је Ђерић.

Начелник соколачке општине Милован Бјелица рекао је да је до сада идентификовано 6.150 имена жртава страшног злочина из Рогатице, Олова, Кладња, Пала, Сокоца и Хан Пијеска.

„Захваљујући писцу Момиру Крсмановићу који је отргао од заборава ове стравичне догађаје, ми се окупљамо, а његова д‌јела се преводе на енглески, француски, како би у свијет отишла иситна о овом злочину“, истакао је Бјелица.

Он је нагласио да се никада не смије заборавити шта се овд‌је десило, а посебно захвалио ученицима који су данас овд‌је дошли.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да се сваке године све више људи, поготово младих посјећује Спомен-музеј у Старом Броду ради одавања почасти жртвама.

„У мају ће бити централно обиљежавање и ово је прилика да и тада дођу сви, како би заједно послали поруку која треба да оде у свијет“, нагласио је Ђуревић.

У Старом Броду митрополит Хризостом данас је служио парастос српским жртвама, а потом су положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину.

Помену у Старом Броду присуствовали су представници борачких организација горњодринске регије, те ученици из Вишеград и Рогатице.

Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи се утопио у ријеци Дрини, бјежећи од усташа.

Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године.

У Старом Броду је у освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са д‌јецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

(www.palelive.com / Срна)