Лес: Забрана негирања геноцида – одрицање од идеје слободе говора

ЛОНДОН – Забрана истраживања догађаја који су се догодили у Сребреници 1995. године представља одбацивање основног принципа академског истраживања, а забрана негирања геноцида је одрицање од идеје слободе говора у слободном друштву, изјавио је Срни водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес.

„Како човјечанство може да разумије шта се догодило у прошлости и да научи нешто из тога ако историчарима није дозвољено да истражују прошлост? Ниједно питање није ријешено заувијек, укључујући питање Стебренице. Не морате да будете присталица Срба да бисте прихватили да постоје неодговорена питања, која су вриједна академског истраживања у вези с тим шта се догодило“, нагласио је Лес.

Он је рекао да се, као либерал, противи идеји забране негирања геноцида, оцијенивши да би таква забрана представљала одрицање од идеје слободе говора у слободном друштву.

„Већина земаља, укључујући моју, нема такву забрану и постоји добар разлог за то. Схватам да негирање геноцида може да буде веома увредљиво и да групе које су биле изложене томе не желе да се њихова жртва доводи у питање.

Међутим, не постоји машина за објективно мјерење када ратни злочин постаје чин геноцида или када тај чин постаје потпуни геноцид. По дефиницији, то су пресуде и стога су субјективне и отворене за порицање и дебату“, рекао је Лес коментаришући инсистирање Бошњака и Кристијана Шмита да буде забрањено научно истраживање дешавања у Сребреници и да чак буду уведене санкције свима који негирају „геноцид“.

Лес је напоменуо да став који је изнио представља очекивање да догађаји у Сребреници буду третирани као нормално подручје историјског истраживања, што није случај због њихових политичких посљедица на садашњост.

„Они који желе да затворе дискусију и забране негирање геноцида не желе да се то питање истражи, јер представља изазов за територијални интегритет БиХ. Супротно томе, Срби, који желе да истраже ово питање, нису мотивисани жељом да истраже прошлост, већ да легитимизују свој политички циљ веће независности у садашњости“, сматра Лес.

Коментаришући закључке усвојене на сједници Народне скупштине Републике Српске у четвртак, 18. априла, Лес је истакао да ти закључци говоре о политизацији догађаја у јулу 1995. године и да би требало бити могуће да „Сребреница буде третирана као и сваки други историјски догађај и одржана објективна дебата о томе шта се и зашто догодило, те како описати тај догађај“.

„Требало би да буде могуће и то да се обиљежавање сјећања на жртве у Сребреници одржава на исти начин на који се одржава обиљежавање сјећања на жртве других ратних злочина из прошлости, међу којима су бројни примјери, од којих су неки тежи од догађаја у Сребреници“, нагласио је Лес.

Међутим, Лес је напоменуо да је реалност да је питање шта се догодило у Сребреници постало „нека врста замјене за данашње питање да ли Срби имају право да изађу из БиХ?“.

„Уколико су Срби, како Бошњаци и њихове западне присталице тврде, криви за геноцид, онда морал налаже да Срби не могу бити награђени за своје поступке и морају да остану у БиХ, по могућности са смањеном аутономијом, како би се омогућила повратна правда“, истакао је Лес.

Он је подсјетио да је бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун био свјестан тога и да је због тога, у оквиру покушаја да централизује БиХ, желио да Срби признају кривицу и да се тиме поткопа легитимност права Срба на независност.

Према његовим ријечима, исто ради и представник БиХ у УН Златко Лагумџија, којем не смета да одбаци формалну процедуру, јер је кршење владавине права „мала цијена уколико у том процесу успије да дискредитује Србе и настави да спроводи своје шире политичке циљеве“.

„Супротно томе, уколико није било геноцида, као што то Срби тврде, онда се руши морални случај против независности Републике Српске. То је, наравно, њихов став, али га не могу одржавати пасивно. Пошто Бошњаци инсистирају на политизацији Сребренице ради легитимисања стварања централизоване БиХ, Срби морају активно да одбацују оптужбе за геноцид како би легитимизовали циљ независности, а први корак ка томе је да се дистанцирају од извјештаја објављеног 2004. године“, навео је Лес.

Лес сматра да је иницијатива Бошњака да питање Сребренице буде на дневном реду УН политичке природе и да се спроводи ради „делегитимизације“ циља Срба да добију већу независност, те да се то чини „поновним потврђивањем првобитног разлога зашто Срби немају право на то, односно злочина у Сребреници почињеног прије 30 година“.

Он је навео да се у том процесу инструментализује патња жртава, и то на начине које Лес сматра „непријатним“.

„Покретачи резолуције очигледно се надају да ће подршка УН идеји да се догодио геноцид послати снажну поруку Србима да немају подршку споља за независност Републике Српске и да би зато требали да одустану.

Пошто не могу то да остваре у Савјету безбједности УН, усљед вета Русије и Кине, Бошњаци и њихове западне присталице сада покушавају да то питање изнесу пред Генералну скупштину УН и радије ће да позову на успостављање званичног међународног дана сјећања на жртве у Сребреници, него да пошаљу изричито упозорење Србима“, сматра Лес.

Лес је навео да је политичка мотивација иза приједлога резолуције очигледна на бројне начине, те да није случајно што су они који га промовишу – Бошњаци и међународни актери као што су САД, Велика Британија и Њемачка – главни противници Срба, нити је случајност што се резолуцијом осуђују они који негирају геноцид, што је очигледан покушај да се дискредитује предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Осим тога, Лес је истакао да је политичка мотивација очигледна и у тајмингу, који се подудара са ескалирајућим спором Срба и Запада, те страха западних земаља да би Српска могла да прогласи независност.

С тим у вези, Лес је подсјетио да је Запад посљедњи пут покушао да промовише резолуцију о Сребреници 2015. године, када се Додик залагао за референдум о легитимности високог представника у БиХ, а СНСД позвао на референдум за независност Републике Српске.

На питање шта се може учинити како би се промовисао Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, Лес је оцијенио да уколико Срби желе да промијене устаљени међународни став да догађаји у Сребреници имају размјере геноцида, морају да промовишу алтернативни став на међународном нивоу.

„То би значило сарадњу са адвокатима и историчарима изван Балкана који имају вољу да оспоре постојећи став и објасне зашто сматрају да догађаји у Сребреници немају размјере геноцида или чина геноцида, те да изражавају своје мишљење у мејнстрим медијима и на другим јавним платформама.

Такве личности заиста постоје, нарочито у Израелу, гд‌је су из очигледних разлога развили експертизу у проучавању геноцида и гд‌је су академици под мањим притиском власти у односу на БиХ“, указао је Лес.

(www.palelive.com / Срна)