Огласи
Гласинац је висораван у источном дијелу Републике Српске, смјештена између планине Романије и долина које се спуштају према Рогатици и ријеци Дрини. На први поглед, ријеч је о мирном простору, пространом пољу и пашњацима који се стапају са хоризонтом. Ипак, испод ове тишине крије се једно од најважнијих праисторијских подручја на Балкану.
У праисторији, Гласинац је био дом Аутаријата, моћног илирског племена које је управо на овом простору оставило најдубљи траг свог постојања. Археолошки налази потврђују да је овђе постојало развијено и организовано друштво, које је свој врхунац достигло у жељезном добу, између 6. и 4. вијека прије нове ере.
Једна од најупечатљивијих карактеристика Гласинца јесу громиле, односно тумули, камене хумке под којима су сахрањивани припадници тадашње заједнице. Нигђе на Балкану не постоји таква концентрација ових праисторијских гробница као овђе. Само на простору неколико села око Паржевића налази се више стотина громила, распоређених у густим скупинама које често прате некадашња насеља и комуникационе правце.
Громиле нису биле обични гробови. Оне су представљале мјеста сјећања, ритуала и друштвеног идентитета. У једној хумци често је сахрањивано више покојника, понекад и по неколико десетина, што указује на породичне или племенске гробнице.
Начин сахрањивања био је разнолик. Неки покојни су спаљивани, док су други укопавани, а у појединим громилама присутна су оба обичаја. Занимљиво је да се уз спаљене остатке често проналази оружје, што упућује на закључак да су на тај начин сахрањивани ратници, најугледнији слој тадашњег друштва.
Величина громиле такође је имала значај. Веће и правилније грађене хумке најчешће су припадале богатијим и моћнијим појединцима, док су мање биле скромније.
Налази из ових громила данас представљају кључ за разумијевање живота Аутаријата. Пронађени су бројни предмети – копља, сулице и ножеви који свједоче о ратничком карактеру друштва, али и фибуле, наруквице и други украси који говоре о идентитету и естетским вриједностима тог времена. Такође су пронађени камени и коштани предмети који указују на свакодневне активности и занатство.
Посебно је значајна развијеност металургије. Бронзани предмети израђивани су прецизно, често у сложеним калупима, што потврђује висок ниво техничког знања и занатске вјештине.
Један од најзначајнијих налаза са Гласинца је коринтски шљем из 5. вијека прије нове ере, типичан за античку Грчку. Његово присуство јасно указује на то да Аутаријати нису били изоловани, већ су били у контакту са медитеранским свијетом, било кроз трговину или ратне походе.
Поред тога, у громилама су пронађени и трагови погребних ритуала – пепео, угљен, животињске кости, па чак и смоласте материје које указују на сложене обреде и вјеровања у загробни живот.
Међу занимљивим налазима издвајају се и такозвана гласиначка колица, мали бронзани модели кола који су највјероватније имали симболичну и ритуалну улогу. Сматра се да су повезани са вјеровањем у путовање покојника у загробни свијет.
Све ово показује да Гласинац није био периферија, већ центар једне развијене културе. Громиле нису насумично распоређене, већ се јављају у групама и низовима, често у близини насеља, што указује на јасно организован простор живота и смрти.
Доласком Римљана у 1. вијеку прије нове ере, старе илирске заједнице постепено нестају са историјске сцене. Ипак, њихов траг остаје дубоко урезан у простору.
Данас, када стојите пред једном од бројних громила на Гласинцу, не гледате само камен. Гледате остатке једне давно нестале цивилизације, чији трагови и даље обликују пејзаж овог простора.
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)
