Дрина пуна знаменитости – Стари Брод је српски „Титаник“

ВИШЕГРАД – Од Старог моста на Дрини у Вишеграду до Старог Брода исписана је велика историја, али и занимљиве знаменитости ове ријеке, за коју се тврди да се не може исправити.

Зубу времена одолијевају легенде и историјски факти које би требало истражити.

У откривању многих занимљивости онима који су вољни да то откривају може помоћи и капетан Ненад Радовић.

Капетан Радовић је велики дио свог радног вијека провео у Сплиту, Тивту и другим приморским градовима, али га је животни пут довео на Дрину да њом замијени море. На том поднебљу осмислио је свој живот и са својим бродићем „Соња“ води многобројне радозналце и туристе којима представља љепоте Дрине и знаменитости тог краја.

На улазу на Радовићев бродић „Соња“ госте дочекује Радовићева супруга Љубинка, са домаћом јабуковачом, да се зна да је ријеч о домаћинима, а на самом бродићу петнаестогодишњи Огњен, уз хармонику, атмосферу на путовању чини још веселијом.

Радовић је на сасвим посебан начин описао Стари мост на Дрини и вели да га је мајстор Синан саградио у облику сломљене женске штикле, и то без арматуре.

„Када је Дрина за вријеме поплава 2010. године нарасла 17 метара, захваљујући пропусту иза ћуприје којим вода стиска грађевину, није дошло до рушења моста“, испричао је Радовић.

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА ОДОЛИЈЕВА ПОВОДЊИМА

Радовић је открио да у сваком луку моста постоји камени кључ и да о снази овог грађевинског и архитектонског умијећа говори и чињеница да ни 1892. године, када је ријека била нарасла два метра преко ћуприје и цијели град био поплављен, бујична Дрина није однијела мост.

„Стари мост на Дрини саграђен је од најбоље седре која је сва шупљикава. Може се констатовати да траје пет вијекова“, оцијенио је капетан Радовић.

Иако позната максима каже „Нико не исправи криву Дрину“, капетан је испричао да може бити и другачије. Наиме, прије три године, због веслања на Дрини, за седам дана багерима су копали дуж 1.900 метара, правећи језеро, те тако „исправили“ криву Дрину.

„Говорили су нам да смо луђи од Дрине, али показали смо да се она да исправити“, напоменуо је Радовић.

Истичући да се на том подручју весла као у Кембриџу, он је указао и на проблем пластичних флаша и смећа који се бацају у ријеку и уништавају ову приодну љепоту.

ПОРЕД ТРЕЋЕГ КАЊОНА У СВИЈЕТУ НЕМА ПУТА

Радовић је нагласио да је дрински кањон трећи у свијету.

„Први је Рио гранде, други кањон Таре, а трећи кањон Дрине, који је дугачак 27 километара“, рекао је капетан Радовић, који је раднике Срне бродом повео да плове дубоким кањоном ријеке и цијело путовање учинио угоднијим, захваљујући причи о знаменитостима тог подручја.

Радовић је оцијенио да се трећи кањон у свијету не искориштава туристички довољно и због чињенице да поред тог кањона нема пута.

ЋОРКАНОВА ХРИД

Радовић је испричао и легенду о Ћоркану, о којем је у свом роману „На Дрини ћуприје“ писао српски нобеловац Иво Андрић.

„Ћоркан је својевремено данима гледао једну д‌јевојку у Вишеграду и силно се заљубио у њу. Није јој смио прићи и онда је отишао на једно брдо гд‌је је остао четири дана. Тамо није ни јео ни пио и на тај начин се одљубио“, испричао је капетан Радовић, показавши то камено мјесто над Дрином познато као Ћорканова хрид гд‌је, легенда каже, готово сваки човјек, само ако је довољно упоран и испоштује Ћорканова „правила“, након четири дана може да се одљуби!

Испричао је и причу о средњовјековном Гртар граду у брдима над Дрином који је у деветом вијеку имао водовод и фонтану, а у који је с друге стране ријеке вода спроведена специјалним цијевима од печене глине.

СТАРИ БРОД – ЗИД ПЛАЧА

Спомен-музеј у Старом Броду, једно од највећих мучилишта Срба у Другом свјетском рату, представља дестинацију коју би требало да посјете сви који држе до културе сјећања.

У наставним програмима о овом великом страдалничком мјесту морали би бити упознати ученици основних и средњих школа, а прилика за упознавање о историји страдања на овим просторима су и школске екскурзије.

Током усташке офанзиве у Старом Броду 1942. године мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

На улазу у Спомен-музеј постоји натпис са стиховима који говоре о великом страдању у овом мјесту:

„Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке:
За твоју су они пали величину,
На твој знак принели све сузе и муке“

„Нема породице са тог подручја којој неко није звјерски убијен или страдао, а 16 породица је тотално затрто. Ово је наш Зид плача“, рекао је Радовић.

Један број људи утопио се у ријеци Дрини, бјежећи од усташа. Ријеч је о српским цивилима покупљеним из њихових кућа које су на овом мјесту побиле усташе под командом Јуре Францетића, а познаваоци ових дешавања истичу да број убијених није коначан.

„О страхотама овог злочина говори и чињеница да су Нијемци, окупатори ових простора, када су чули за мучилиште у Старом Броду, стали између усташа и српских цивила и сама констатација да су тада Нијемци спасили Србе од усташа довољно говори“, указао је капетан Радовић.

Приликом отварања Спомен-музеја 2019. године, велики српски пјесник Матија Бећковић најбоље је описао о каквом страдалишту је ријеч.

„Стари Брод је `Титаник` за који нико не зна. У Дрини је подављено више људи него у Атлантском океану на оном броду за који зна цео свет“, рекао је Бећковић на отварању Спомен-музеја.

У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова које симболизују збјег и улазак српских мајки са д‌јецом у наручју у набујалу Дрину. Међу скулптурама је и Стоја Радовић, која се са своје троје д‌јеце саможртвовала.

Спомен-музеј је пројекат архитекте Новице Мотике из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић и Спасоје Албијанић.

Уз Спомен-музеј је саграђена и црква, у којој се могу купити свијеће и прислужити за душе страдалих мученика.

КАМП – ОДМОР ЗА ДУШУ

Радовићи су у близини Старог Брода саградили камп под истим именом, гд‌је Љубинка каже да је ту домаћица и мајстор за све и да су, уз обилазак бродићем, туристима који желе да дођу на ово подручје омогућили да могу ту да се одмарају и смјесте у кући коју су саградили.

Открили су да су их од значајнијих гостију посјетили принцеза, Момо Капор, Матија Бећковић, Слобода Мићаловић и Новак Ђоковић.

Радовићи кажу да се овим породичним бизнисом баве већ 12. годину.

СТЕЋЦИ СВЈЕДОЦИ ВРЕМЕНА

Капетан Радовић успио је да из блата Дрине, која се у једном моменту повукла, извуче три стећка који су већ пет година заштићени споменици културе. Ова три стећка су, каже, из периода од 12. до 15. вијека и о њиховој старости говоре орнаменти на њима.

На једном од стећака је мушко и женско око и вјероватно је из 12. вијека. На другом су полумјесец, звијезда и сунце и сматра се да симболизују пролазност, смјену дана и ноћи, те да потичу такође из 12. вијека, а постоје и мишљења да су, судећи по симболима, из деветог вијека. На трећем стећку је кров.

„Сви ови стећци требали би да буду истражени и да се обједине мишљења како би се на тај начин дали одговори из прошлости“, оцијенио је капетан Радовић.

Он је испричао да су се некада на овом подручју људи, између осталог, бавили сплаварењем, Панчићевом омориком и смоларењем – скупљањем смоле.

„Због своје боје, Дрина се некада звала Зеленика“, открио је капетан Радовић и позвао све који су радознали и жељни нових пред‌јела пуних знаменитости да посјете ово подручје које има шта понудити.

(www.palelive.com / Срна)