Ћосић: Чувати сјећање на српске породице које су градиле Сарајево

4

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да ће Град наставити да кроз културу сјећања истиче значај породице Јефтановић и других српских породица које су градиле некадашње Сарајево.

Ћосић је рекао Срни да је јутрос угостио Андреу Јефтановић, праунуку једног од најугледнијих сарајевских Срба Глигорија Јефтановића, која живи у Чилеу и тренутно борави у Сарајеву поводом снимања документарног филма о својој породици.

Он је подсјетио да је Градска управа Источно Сарајево 2021. године обновила породичну гробницу Јефтановића у Сарајеву, с циљем очувања сјећања на српске породице које су у 19. и 20. вијеку значајно утицале на културу, образовање и инфраструктурни развој града.

Ћосић је навео да би требало размислити и о иницијативи да једна улица у Источном Сарајеву понесе име Глигорија Јефтановића, односно породице Јефтановић.

„Веома ми је драго да Андреа већ годинама долази у Источно Сарајево и да се са нама, како каже, осјећа као код своје куће, јер ово и јесте њена кућа“, истакао је Ћосић.

Глигорије Јефтановић /1841–1927/ био је један од најпознатијих сарајевских Срба и успјешан привредник, најпознатији као власник хотела Европа, отвореног 1882. године, а посједовао је и циглану, кречану, трговачке радње и друге пословне објекте у Сарајеву.

Био је један од оснивача Српска штедионица и Српска народна банка у Сарајеву, а помагао је развој привреде, школства, културе и српских друштава.

Јефтановић је помагао српске школе, културна друштва и Саборна црква у Сарајеву, а био је и један од оснивача Српско пјевачко друштво „Слога“.

Имао је важну улогу у борби Срба за право на српски језик, ћирилицу и школску самоуправу у вријеме Аустроугарска управа у Босни и Херцеговини, а током Први свјетски рат био је ухапшен и осуђен на затвор.

Послије Првог свјетског рата учествовао је у политичком животу нове државе, а умро је у Сарајеву 1927. године. Остао је упамћен као један од најзначајнијих српских привредника и добротвора свог времена.

(www.palelive.com / Срна)

Нeма објава за приказати

Претплати се
Обавести о
4 Коментара

Od tog Sarajeva mi Srbi nemamo vise nista. Gradili ga za koga, da bi danas u njemu ostala samo saka Srba.

Tako je ostaju samo uspomene da su u Sarajevu nekad življeli Srbi, kojih više nema nažalost. I Narodno pozorište su napravili Srbi, i mnoge druge ustanove i znamenitosti u gradu, kojim se diče oni koji nisu zaslužni za postojanje tih znamenitosti.

Lijep gest da se pomenu istaknute srpske porodice u Sarajevu.
Medjutim, to Sarajevo ne pominje srp porodice niti u gradu, niti obični ljudi znaju koliki je doprinos Srba u razvoju gradu. U Sarajevu su Srbi anatemisani, a šaka koja je ostala morala je progutati narativ da bi se asimilovala u prostoru i vremenu.

Najveća greška srpskog rukovodstva po okončanu rata ješte što Sarajevo nije postalo distrikt. Živimo posljedice loših odluka srpskog rukovodstva…

Upravo tako, napuštanje Sarajevo je promašaj vijeka, tako da je konačno Sarajevo za Srbe koji su ga stvarali i činili ga, zauvijek izgubljeno