Како је основан ФК Романија

Значајан допринос популаризацији фудбала дала је Фортонелијева фабрика.
Ту су долазили радници из Италије и пренијели су фудбалску игру међу Фортонелијеве раднике. Већ почетком тридесетих година Фортонели је имао фудбалски клуб који се звао „Виртус“. Како је Плана била у Подграбу, ту је највише дјеловао и тај клуб. Формирањем „Виртуса“, фудбал на Паламa постаје све популарнији и познатији. У то вријеме долазиле су екипе из Сарајева („Славија“, „Сашк“, „Макаби“…) и са „Виртусом“ играле пријатељске утакмице.

Спорт на Паламa послије првог свјетског рата одвијао се углавном у соколском друштву. Паљански „Соко“ није био наклоњен фудбалу и у почетку овај спорт није прихваћен. Скијање је доминирало, на Паламa је 1934. изграђена скакаоница, ту су одржавана и званична такмичења на којима су наступали најбољи скијаши из Босне и Херцеговине, Словеније, Србије… Фудбал је био у другом плану, али се ипак играо још 1928. године. Даци су одлазили у Подграб да гледају утакмице Фортонелијевих радника и играча. Екипа „Виртуса“ играла је пријатељске утакмице из Сарајева који су долазили на Пале. Ту су долазили и италијански клубови из околине и помагали је Фортонели одржавао контакте.

Тако је потрајало све до 1934. године када су напредни омладинци с Пала основали Фудбалски клуб „Вихор“. Како нема писаних трагова о оснивању клуба, користио сам се сјећањима живих свједока. Тако на примјер, према причањима, Николе Продановића, млађи су жељели да се издигну из „Сокола“ и да имају свој спортски клуб. У „Вихору“ су се окупљали ђаци, радници, студенти… свих националности које су тада егзистирале на Паламa. Наравно, нико није постављао питање ко је које националности или вјере како се то у то вријеме чинило у великом броју клубова који су били формирани на националној основи. Новоформирани клуб „Вихор“ окупљао је младе напредних идеја.

Како је „Вихор“ добио име не сјећају се ни његови први играчи. Сама ријеч вихор симболизује нешто снажно, а млади клуб на Паламa, иако је био мали по тадашњим играчким могућностима, био је велики по идејама и свом дјеловању не само у спортском већ и у ширем смислу. Одмах по оснивању „Вихор“ је био на мети тадашњих власти што је проузроковало престанак овог клуба. Играчи „Вихора“ били су носиоци фудбалских активности на Паламa, али и других активности, прије свега организовања забава и других културних садржаја.

Од 1934. године „Вихор“ егзистира као клуб и од тада се одређује и званични почетак организованог играња фудбала на Паламa. Према сјећањима Милоша Јанковића, првог капитена „Вихора“, клуб је почео да игра прве јавне утакмице 1934. године. Први сусрет одржан је са Фортонелијевим „Виртусом“, утакмица је одиграна на „Ђурђином пољу“. Игриште се налазило на имању Неде Гује (који је умро и та ливада се звала по његовој супрузи Ђурђи — „Ђурђино поље“). Наравно, играчи „Вихора“ плаћали су терен за сваку утакмицу и сваки тренинг.

Прва утакмица одиграна је у љето 1934. године. „Вихор“ је био бољи од „Виртуса“ и побиједио је са 2:1! У првом сусрету забиљежена је прва побједа која је дала подстрек играчима „Вихора“ да наставе у стилу имена клуба у коме су играли. Сјећајући се те утакмице, 50 година касније, Милош Јанковић ми је причао да је сусрет посматрао велики број Паљана. Они су дошли да виде ту нову „забаву“, навијали су за своје земљаке („Вихор“), а против Фортонелијевог „Виртуса“ у коме су играли углавном радници — Италијани!

Након побједе, играчи обје екипе пошли су у једну кафану на коктел. Фортонели је частио све играче, није му тешко пао пораз, јер то је била ревијална утакмица која је имала основни циљ да популарише фудбал. Сви су се веселили, било је пјесме и шале, о утакмици се није много говорило. За „Вихор“ је то био лијеп почетак, а за „Виртус“ једна утакмица која је убрзо заборављена.

У другој утакмици фудбалера „Вихора“ наступили су против екипе коју су сами из Подграба формирали. За разлику од „Виртуса“, Подграбљани су имали модерну опрему, сви су наступили у дресовима и копачкама, али то није било одлучујуће. У том сусрету одлучила је борбеност „Вихорових“ младића који још нису били добро упућени у тајне фудбала.

У својим првим годинама „Вихор“ је имао мали број фудбалера, тренера никако није имао! Од играча из прве генерације треба истаћи Милоша Јанковића, Николу Продановића, Авда Шехића, Антона Тилинека, Алексу Гвозденовића… Прве утакмице и првог резултата чика Милош Јанковић се сјетио. Он се, међутим, није могао сјетити и првог састава „Вихора“. Нигдје није остало записано који је то састав био, екипа је окупљена спонтано, играчи су се сакупљали по договору. Клуб је у вријеме његова настанка имао све игралиште, ни просторије, ни предсједника, ни тренера…

Фудбалери „Вихора“, вјежбајући свакодневно, окупљали су се на игралишту у заказано вријеме, углавном по завршетку наставе. Фудбалске активности су биле организоване по узору на школе у Сарајеву. Играло се у Подграбу, али су одлазили и на пријатељске утакмице у Сарајево и околину. Била су то пријатељства заснована на љубави према спорту и дружењу младих људи који су у то вријеме улагали изузетан ентузијазам.

Иако нису имали своје дресове, „Вихор“ је имао своје боје: дрвено-бијелу и црвену. У том периоду клуб није имао сређену организацију, постојала је само екипа. У то вријеме дјеловали су соколски фудбалски клубови у Сарајеву, а у околини и други клубови као што су „Раднички“, „Славија“, „Љубич“, „Макаби“. Међу њима и „Виртус“. „Вихор“ је био једини клуб на Паламa и у њему су играли ученици из гимназије, трговачке и жељезничке школе, радници Фортонелијеве фабрике и други.

Иако су постојали проблеми и различити погледи, „Вихор“ је био симбол спортског и друштвеног живота Пала. Ови млади људи, осим фудбала, бавили су се и другим друштвеним активностима, организовали забаве, свирке и дружења. Њихова енергија и ентузијазам покренули су нови талас младих људи који су се укључивали у спорт.