Четири кратка документарно-играна филма из богатог остварења филмског режисера Влатка Гилића приказана су вечерас у Културном центру Пале, у организацији Кинотеке Републике Српске.
На програму су били кратки документарни филм „Наставак“, кратки играни филм „Јуда“, кратки документарно-играни филм „Љубав“ и кратки документарац „Моћ“.
Борис Чворо, филмски архивиста у Кинотеци рекао је да је Влатко Гилић један од најуникатнијих југословенских и свјетских филмских стваралаца, а његов јединствен умјетнички израз оставио је печат и у домаћој и у свјетској кинематографији.
„Био је аутор дубоког антрополошког песимизма. Лик фокусника/хипнотизера за њега је био визуелно средство за демистификацију друштва и попут Кадијевића изградио је статус радикалног, уникатног аутора с краја шездесетих и почетка седамдесетих година“, рекао је Чворо.

Он је нагласио да су Гилићеви краткометражни филмови препознати као дио свјетске културне баштине и сачувани су у „Временској капсули“ Музеја модерне умјетности у Њујорку као трајно свједочанство човјечанства, али и као дио архива престижних универзитета — Харварда и Берклија.
Према његовим ријечима, амерички медијски гигант Ен-Би-Си уврстио је Гилића, као јединог режисера из Југоисточне Европе, међу 50 најбољих у историји свјетске кинематографије, поред осталих великана филмске умјетности.
Чворо је додао да се након снимања свог посљедњег играног филма „Дани од снова“ 1980. године, усљед скрајнутости и неповољне друштвено-политичке климе у тадашњим домаћим кинематографским круговима, Гилић повлачи из активне продукције.
Гилић потом своју професионалну енергију усмјерава ка педагошком раду и постаје професор филмске режије на Академији уметности у Новом Саду и Факултету ликовних умјетности на Цетињу, гдје је генерацијама студената несебично преносио своје знање.
Влатко Гилић је рођен 1. јануара 1935. године у Подгорици, академско образовање стекао је на Архитектонском факултету у Београду, а преминуо је 30. јула 2024. године у Београду, гдје је и сахрањен.
(www.palelive.com / Срна)