ЈУ Кинотека Републике Српске, у сарадњи са Културно-спортским центром Пале, приређује новембарско издање „Филмотеке“ посвећено стваралаштву истакнутог филмског редитеља Влатка Гилића.
Филмска ретроспектива биће одржана у понедјељак, 16. новембра, са почетком у 19.00 часова, у биоскопској сали Културно-спортског центра Пале, а улаз за посјетиоце је бесплатан.
Влатко Гилић (Подгорица, 1. јануар 1935 – Београд, 30. јул 2026) био је један од најособенијих југословенских и свјетских филмских стваралаца. По образовању архитекта, својим јединственим умјетничким изразом оставио је значајан траг у домаћој и свјетској кинематографији.
Његово стваралаштво одликовали су снажна симболика, егзистенцијалистичка дубина и препознатљива, бескомпромисна естетика, којом је често доводио у питање доминантне друштвене и идеолошке обрасце свога времена. Иако је његов рад био изложен идеолошкој и институционалној маргинализацији, Гилићеви филмови временом су препознати као значајан дио свјетске филмске баштине.
Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду, а професионални пут у кинематографији започео је радом на сценографији филмова „Проверено — мин нет“ (1965), „Топле године“ (1966) и „Вук са Проклетија“ (1967). Редитељски деби остварио је кратким играним филмом „Мала свјетлост“ (1966), који је режирао у сарадњи са Предрагом Голубовићем.
Током шездесетих и седамдесетих година створио је низ запажених краткометражних филмова, међу којима су „Homo sapiens“, „Homo homini“, „In continuo“, „Дан више“, „Јуда“, „Љубав“ и „Моћ“. Посебно мјесто у његовом опусу заузима филм „Љубав“, који је према анкети Института за филм у Београду проглашен најбољим краткометражним остварењем свих времена, а био је и номинован за награду „Златни глобус“.
Године 1975. снимио је дугометражни филм „Кичма“, који је остварио запажен међународни успјех. Након филма „Дани од снова“ из 1980. године, Гилић се повукао из активне филмске продукције, посветивши се педагошком раду. Као професор филмске режије на Академији уметности у Новом Саду и Факултету ликовних умјетности на Цетињу, знање и искуство преносио је бројним генерацијама студената.
Значај његовог стваралаштва потврђују и међународна признања, као и чињеница да су три његова филма уврштена у колекцију Музеја модерне умјетности у Њујорку (MoMA). Његова остварења сачувана су и у архивама престижних универзитета Харвард и Беркли.
За новембарско издање „Филмотеке“ одабрана су четири филма из богатог Гилићевог опуса:
– „In continuo“ (1971) – кратки документарни филм, 10 минута;
– „Јуда“ (1972) – кратки играни филм, 11 минута;
– „Љубав“ (1972) – кратки документарно-играни филм, 24 минута;
– „Моћ“ (1973) – кратки документарни филм, 31 минут.
Гилићев рад награђиван је на бројним домаћим и међународним филмским фестивалима. Међу значајним признањима издвајају се Златна арена у Пули за сценографију филма „Проверено — мин нет“, Сребрни медвјед на Филмском фестивалу у Западном Берлину за „In continuo“, као и гран-при награде на фестивалима у Београду и Оберхаузену за филмове „In continuo“, „Дан више“ и „Љубав“. Добитник је и Тринаестојулске награде Црне Горе, Октобарске награде Београда и бројних других признања.
Новембарска „Филмотека“ прилика је да публика у Палама погледа одабрана остварења једног од најзначајнијих аутора југословенске кинематографије и ближе се упозна са његовим специфичним филмским језиком и умјетничким насљеђем.