Римљани на Палама: Откриће новчића подстиче старе тврдње

Градина у Горњим Палама позната је као утврђење из касног средњег вијека у земљи племићке породице Павловић. Ипак, ни данас није познато тачно име властелина који је господарио овим градом.

Да ли је овај град заиста настао у средњем вијеку? Или можда много раније? То је питање на које тек треба да одговори наука.

Још крајем 19. вијека, Аустроугарске власти биљеже постојање „занимљивих рушевина тврђаве из предтурског периода са римским темељима“ на простору данашњих Пала. Оваква тврдња наговјештава да би средњовјековно утврђење могло бити подигнуто на остацима неке старије грађевине.

Током 1930-их година, истраживач и сликар Ђоко Мазалић обилазио је Градину и разговарао са локалним становништвом о чудним налазима. Забиљежио је да мјештани, приликом орања или копања, често наилазе на фрагменте старинског глиненог посуђа, а понекад и на металне предмете. Међутим, не препознајући њихов значај, већину тих артефаката нису сачували.

Археолошки лексикон је често непотпун или контрадикторан, али уноси за Градину помињу да је на том узвишењу постојало праисторијско насеље, римска утврда, средњовјековни град и некропола са стећцима. Ако је то тачно, онда су једно те исто мјесто користили праисторијски људи, Римљани, а потом и Словени.

Међутим, једина систематска археолошка истраживања на овој локацији је обавио Александар Јашаревић 2016. године. Према његовим налазима, нису пронађени докази да је град подигнут на римским темељима, али су забиљежени остаци праисторијског живота. С обзиром на то да је истражен само један мали дио комплекса, сви закључци остају подложни ревизији. Остаје нам да се надамо да ће будућа истраживања расвијетлити дугу и сложену историју ове мистериозне градине.

Један новчић би могао промијенити слику

У подграђу Градине прије пар година је пронађен врло риједак бронзани новчић цара Тиберија Клаудија Друза (Клаудија I, владао 41–54. године н.е.). На аверсу је лик цара, а богиња Минерва је на реверсу. Натпис на аверсу гласи „TI CLAVDIVS CAESAR AVG P M TR P IMP“ – скраћено од Tiberius Claudius Caesar Augustus, Pontifex Maximus, Tribunicia Potestate, Imperator – чиме се набрајају цареве титуле: цар (Август), врховни свештеник, носилац трибунске власти и врховни заповједник. На реверсу је приказана Минерва, римска богиња мудрости и рата, како у оклопу корача удесно носећи штит у лијевој и замахујући копљем у десној руци, уз ознаку S C (Senatus Consultum). Овај тип новца првобитно је био погрешно идентификован као сестeрциј, али заправо се ради о асу, мањој номинали вредности 1/16 денара (четвртине сестeрција) у римском монетарном систему.

Цар Тиберије Клаудије Друз, познатији као Клаудије I, владао је од 41. до 54. године. Иако је у младости био потцијењиван због физичких мана, показао се као способан владар – осваја Британију, реформише управу и подстиче изградњу инфраструктуре. Његови новчићи често приказују Минерву, симбол мудрости и рата, што одражава његов стил владавине: разуман, али одлучан.

Интересантно је да то није први пронађен римски новчић подно Градине. Претходних година је пронађен и новчић који је кован у Помпеји (која је страдала 79. године н.е.), који нажалост није сачуван.

Ови проналасци су доказ да су Римљани већ у I вијеку нове ере били на Палама и да су одмах након освајања ових дијелова Балкана пустили у оптицај свој новац и успоставили економске токове.

Римско царство је имало проблем са гушењем Велике илирске побуне 6–9. г.н.е. Тај трогодишњи рат био је изузетно тежак за Римљане (Светоније биљежи да су га сматрали једним од најтежих сукоба Римског царства). Провинција је након тога осигурана војним присуством – двије римске легије и неколико кохорти остале су стациониране у овим крајевима, управљајући областима војним путем. Истовремено, нови управници почели су градити инфраструктуру како би повезали освојене територије са остатком царства. Граде се цесте, насеља и војни логори – све с циљем брже експлоатације природних ресурса (нарочито богатих рудника злата, сребра, жељеза и олова у Босни) и лакше контроле освојених крајева. Проналазак новчића из тог времена иде у прилог констатацији да се долазак римске управе на простор Пала може смјестити у прву половину I вијека н. е.

Савршена тачка за контролу пута

Кроз Пале су у то вријеме пролазиле двије значајне античке саобраћајнице – један трговачки пут преко Мокрог и Романије према истоку, те други пут долином ријеке Праче према Argentaria / Братунац.

Управо на траси тог другог пута, уздиже се Градина. Са њених висина могао се осматрати пут, што наводи на хипотезу да се ту можда налазила specula – римска стражарска кула. Уколико је промет био интензиван, није немогуће да је у подножју Градине постојала и мутатио или диверзориј – путна станица за одмор, смјену коња и преноћиште курира.

До сада немамо чврсте археолошке доказе ни за стражару, ни за станицу. Али присуство опеке и римског новца свједочи о животу и активности на овом мјесту у доба Римљана. У каквом обиму и којим формама – одговоре може дати само археологија.

Уколико би дошли до нових сазнања, поставља се занимљиво питање: да ли је име „Пале“ можда старије од словенског досељавања? Историчари га традиционално доводе у везу са средњовјековном властелинском породицом Павловић, чија се област звала „Павли“ – што је, наводно, прерасло у „Пали“, а затим у „Пале“. Међутим, у близини се налази и планина Романија, за коју народно предање каже да је добила име по „земљи Римљана“.

Можда су и сами Римљани овај крај звали неким својим именом које је временом нестало, али је оставило траг у каснијим називима. Постоји и могућност да је ријеч „Пале“ повезана с латинском ријечју palus (мочвара, бара), имајући у виду да се у подножју Градине налази мочварно Паљанско поље. Иако су то за сада само претпоставке, оне нам отварају простор за размишљање о дубокој временској слојевитости и могућем континуитету живота на овом простору који траје више од двије и по хиљаде година.

Писали су о Римљанима

У својој књизи Љубо Михић – Јахорина и Требевић 1987. године пише: У римско доба преко Пала је пролазио римски пут. На Палама је била римска постаја. У римско доба такве су постаје биле на мјестима гдје се из равнице прелази у планинске предјеле, како би се путници одморили и ноћили, а затим наставили путовање. На римским путевима или цестама склоништа се зваху диверзорији. У диверзоријиму био је дуђан, стаја, склониште или амбар, ковачница за поправак кола или поткивање коња. Након пада римског царства запуштене су и цете.

Есад Пашалић – Античка насеља и комуникације у Босни и Херцеговини 1960. године пише: За даљи ток ове комуникације, боље рећи за испитивање везе између Сарајева и долине Праче, важни су трагови римског пута који се одваја од модерне цесте Прача-Реновица (1 км на југу од Праче) и води у село Кашичаре. Овај пут није означен у Балифовој карти. На правцу ријека Прача-Сарајево преко Пала познати су такође нумизматички и други налази: на Палама двије драхме (Dyrrhachium), у Прачи бројни и разноврсни примјерци новца од којих су само неки прикупљени (Neapolis, Thasos, Croton, Macedonia = Alexander III i Philippus II, Massilia, Abdera) и одломци грчке керамике на Градини Илијаку сјевероисточно од Праче.

(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир / Фото: Л. Шљивић, В. Брчкало)