
1934. године на Палама је изграђена једна од првих скијашких скакаоница у бившој Југославији и прва скакаоница у Босни и Херцеговини. Скакаоница са дрвеном конструкцијом је изграђена на Каловитим брдима, а исте године је основан и Смучарски клуб Романија.
На подручју паљанске општине најчешће су одржавана такмичења у класичним и алпским дисциплинама, али је одржавана и традиција у скоковима.
Послије Другог свјетског рата на Јухорини је изграђена нова смучарска скакаоница, коју је пројектовао инжењер Александар Трумић.
Лист „Ослободење“ у броју од 19. јануара 1947. пише о јухоринској скакаоници:
„…Ових дана на Јахорини изградили су борци Југословенске армије смучарску скакаоницу на којој су могући скокови од 25 метара. Интересантно је да је на изградњу скакаонице утрошено релативно мало материјала и времена, јер је саграђена за свега три дана. На довршеној скакаоници већ су били извршени први пробни скокови, на којима је поручник Лушина успио скочити око 20 метара.“
На овој скакаоници у фебруару 1948., одржано је армијско првенство, а најдуже скокове постигао је Адолф Слокар (628 бодова), други је био Душан Сток (626 бодова). Значајан допринос развоју смучарства у паљанској општини послије рата дала је армија. Тако су припадници Југословенске армије крајем 1948. године доградили стару и изградили нову скакаоницу на Јахорини.
У „Ослободењу“ од 21. децембра 1948. пише: „Јахорина ускоро добија скакаонице које омогућавају скокове од 25 и 45 метара. Нацрте за скакаонице дао је наш познати стручњак инжењер Станко Блоудек. Обје скакаонице налазе се у непосредној близини војног опоравилишта на Пољицама.“
Јахорина је у то вријеме имала и једну природну петнаестометарску скакаоницу, а налазила се изнад дома „Шатор“.
На Првенству Југословенске армије 7. фебруара 1949. године Вид Черне (репрезентативац Београда) постиже скок од 40 метара. Такмичење је одржано на Јахорини. Такмичења у скоковима у то вријеме нису била нарочито масовна, али су била атрактивна; скакачи су због велике храбрости уживали велику популарност.
Јахорина је крајем 1952. године била домаћин омладинском смучарском првенству Југославије, на коме је у конкуренцији скакача побиједио Јанез Горишек из Словеније који је скочио 35 метара.
Три деценије касније тај омладински шампион Југославије пројектовао је на Игману прве олимпијске скакаонице у Југославији!
Крајем педесетих година смучарски скокови на Јахорини полако се гасе, јер је та дисциплина избрисана из програма такмичења војника смучара.
Смучарски скокови одвијају се тада углавном у клупској конкуренцији. Тако је, на примјер, на Палама 29. фебруара 1956. одржано првенство Смучарског клуба Романија на коме је на импровизованој скакаоници побиједио Миша Ангебрант скоком од 16,5 метара. Најдужи скок имао је Слободан Куше, али је он наступио ван конкуренције.
Скокови постају све рјеђи, скакаонице на Јахорини су запуштене и све више су подсјећале само на мјеста гдје су се накада окупљали скакачи из БиХ и Југославије.
Године 1959. на Јахорини су организована такмичења у смучарским скоковима, било је то пропагандно такмичење у оквиру смучарског првенства Босне и Херцеговине. Годину дана касније, такође у оквиру републичког првенства, организују се смучарски скокови на Јахорини. Било је то посљедње такмичење у скоковима које је одржано на овој сњежној љепотици.
Данас не постоје трагови ни остаци скијашких скакаоница у Палама и на Јахорини.
(www.palelive.com)