Огласи
Прва одбојкашка лопта у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца је донесена 1923. и 1924. године. Донио је професор инжењер Вилијам Виланд, представник Америчког црвеног крста и одржао је низ предавања у важнијим градовима Краљевине о различитим спортовима, међу којима је била и одбојка.
Предавања су одржавана углавном у склопу соколских друштава, када је професорима и соколским предњацима представио правила нових спортова. У Сарајеву је организатор предавања био Стеван Жакула, спортски радник и активиста, оснивач соколских друштава. И док о одбојци немамо сачуваних података, за кошарку имамо податак да је 21. октобра 1923. године прво спортско игралиште за кошаркашку игру било постављено на мјесту касарне Виктор Бубањ у непосредној близини старе жељезничке станице, а друго у дворишту Прве женске реалне гимназије у Сарајеву, данас зграда Факултета политичких наука одмах уз мост Дрвенија.
Након тих предавања одбојка се играла у војсци и соколској организацији широм Краљевине, без неких посебних правила. Остало је записано да је Савез Сокола Краљевине Југославије организирао 1931. у Марибору прво одбојкашко првенство за чланове.
Долазак породице Кочовић
Породица Кочовић долази на Пале из Фоче, и на локалитету Трнице на Каловитим брдима подиже више објеката. На једном брежуљку, Димитрије Кочовић гради три куће, а у једној од њих се отвара хотел „Кочовић“. Поред кућа, имали су и продавницу, шталe за коње и краве, гараже за два велика камиона, мотоцикле и луксузне аутомобиле, што су у то вријеме била најскупоцјенија возила на Палама. Са свим тим садржајима, породица Кочовић постепено формира туристички комплекс који је назван „Љетовалиште Кочовић“.
Вилотије Кочовић и прва одбојкашка лопта
На Пале је септембра 1928. године дошао учитељ Вилотије Кочовић, који се те године оженио учитељицом Мирјаном Рајаковић, кћерком управитеља школе Љубомира Рајаковића са Сокоца. Радио је у Дјечјем опоравилишту и у матичној школи, заједно са супругом Мирјаном Рајаковић. 1933. године је постављен за управитеља Народне основне школе у Палама.
Оба учитеља су били цијењени просвјетни радници, а својим радом и друштвеним ангажманом стекли су велики углед у мјесту. Вилотије Кочовић је једном приликом написао да су Паљани у погледу школовања имају врло напредна схватања. Нарочито су тежили да школују мушку дјецу, али и број уписане женске дјеце у то вријеме се
непрекидно повећавао.
Учионице су увијек биле пуне. Постојале су и ваннаславне активности. Ученици су били укључени у драмску и рецитаторску секцију, а водио их је заједно са секцијом ритмичких вјежби учитељ Вилотије Кочовић. Школске приредбе одржавале су се једном или два пута годишње, најприје у школи, а послије у Дому жртава за ослобођење.
Вилотије Кочовић је 1931. године боравио у Марибору, гдје је похађао Савезну предњачку школу, одакле је на Пале донио нову, дотад непознату игру — одбојку. Та одбојкашка лопта коју је донио Кочовић била је прва на Палама, тако су Паљани у оквиру Соколског друштва имали прилику да играју одбојку, исте године када је у Марибору одржано прво одбојкашко првенство за соколове у Краљевини. Остало је забиљежено да је одбојка одмах радо прихваћена од чланова и чланица, за разлику од фудбала. С обзиром на то да је Соколско друштво Пале било једно од најнапреднијих у Босни и Херцеговини, вјероватно је било и међу пионирима одбојкашке игре.
Кочовић је такође, заједно са Русом Александром Коваленком, радио на популаризацији скијања међу школском дјецом. Испред школе на Каловитим брдима се зими могло видјети и по двадесетак пари дјечјих скија – које су дјеца сама правила.
Скакаонице на Каловитим брдима
6. фебруара 1934. године, Кочовићи на Каловитим брдима граде двије скакаонице за скијашке скокове. Велика скакаоница је имала висину од 16 метара, а дужину скоковнице од 80 метара, што је омогућавало скокове и преко 30 метара. Мања скакаоница је служила за дјецу и почетнике.
Скакаонице су имале дрвену конструкцију и налазиле су се поред љетовалишта Кочовић, према шуми и тунелу Каловита брда. Вјерује се да је долазак и изградња прве скијашке скакаонице рад учитеља Вилотија Кочовића.
Исте 1934. године, у Палама је основан Смучарски клуб „Романија“, што је додатно учврстило спортски карактер овог мјеста. Његова иницијатива је створила основу за оснивање смучарског клуба.
Овим је Пале добило статус једног од пионирских центара за зимске спортове у БиХ. Посебну пажњу изазива чињеница да је те зиме у Палама боравио и норвешки тренер Бјерн Јарн, који је тренирао скакаче на новоизграђеној скакаоници. Његово присуство и тренерски рад представљају важну етапу у развоју ове дисциплине, која је у то вријеме била сасвим нова и атрактивна.
Судбина љетовалишта
Породица Кочовић је 1937. године уступила своје љетовалиште војсци, која га је преуредила у рековалесцентни центар за војна лица. По завршетку Другог свјетског рата, од тих објеката није остало ништа.
Тридесете године двадесетог вијека остале су упамћене као доба развоја, иницијативе и нових почетака. Захваљујући породици Кочовић, учитељима Вилотију Кочовићу, Илији Микличанину, Александру Коваленку и другима, Пале су добиле прву одбојкашку лопту, основани су смучарски и фудбалски клубови, па чак и скакаонице какве није имао нико из великих градова тадашње Краљевине Југославије.
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)
