Представљене ратне приче Небојше Јеврића

Најпознатији ратни репортер Небојша Јеврић представио се вечерас на Палама у оквиру манифестације „Сретењске свечаности“, гд‌је је публици причао о разним ратиштима на којима је био на подручју бивше Југославије, а на којима је оставио својих 10 година живота, те сада кроз своја д‌јела свједочи о страдањима српског народа.

Јеврић је навео да је обилазио ратне линије од Славоније до Дубровника, од Госпића до Пећи, Крајине, Херцеговине до Сарајева, гд‌је је остао четири године.

Он је новинарима изјавио да је период од своје 30. до 40. године провео у рату, те да је у Сарајево стигао када је убијен Никола Гардовић 1992, а отишао из Српског Сарајева када су се посљедњи Срби извлачили са Грбавице.

„Послије сам отишао на Косово и тамо био све вријеме док се наша војска није повукла. Након тога сам још два мјесеца остао у Приштини код сестре пјесникиње Даринке Јеврић која није хтјела да оде из тог града“, присјетио се Јеврић и изразио наду да више неће бити потребе да извјештава о рату.

Историчар Лазар Шкобо рекао је да је вечерас била част угостити Јеврића – човјека који је дошао у Сарајеву када је убијен српски сват Никола Гардовић 1992. године, а отишао из тог града када су посљедњи Срби напустили Грбавицу.

Шкобо је навео да је Јеврић заједно са сарајевским Србима пратио њихову читаву судбину, све невоље, успјехе, херојства и саосјећао се са тим.

„Своја осјећања претакао је на папир, што је са историјске и књижевне тачке гледишта важно“, напоменуо је Шкобо.

Небојша Јеврић рођен је 1959. године у Бијелом Пољу, а школовао се у родном граду и Београду. Радио је као новинар у „Дуги“, најтиражнијем магазину у Југославији.

Написао је књиге „Адамова глава“, „Црни кофер“, „Тихи рат“, „Ратна трилогија“, „Луда кућа“, „Авељов ожиљак“, „Осми патуљак“.

У оквиру манифестације „Сретењске свечаности“ на Палама ће сутра бити одржано „Вече фруле“, на којем ће учествовати фрулаши Светозар Шутић и Драган Срдановић и концерт етно-пјевачице Биљане Крстић са оркестром „Бистрик“ у 19.00 часова у Културном центру Пале.

(www.palelive.com / Срна)