Огласи
На Палама је вечерас отворена изложба која приказује живот ливањских Срба кроз вијекове, а публици је представљена и књига „Огњена Марија Ливањска“, аутора Буде Симоновића, као својеврсни документарни запис о усташком покољу Срба овог краја у прољеће и љето 1941. године.
Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда Гордана Достанић рекла је новинарима да је тема изложбе коријени Срба у Ливањском крају.
Она је додала да је циљ овог удружења да окупи Србе који имају било какву везу са ливањским пољем или Ливном и да његује културу сјећања на жртве тог краја.
„У тој мисији је настала и ова изложба која показује живот ливањских Срба, борбу за национални идентитет и интегритет кроз вијекове под разним властима, а завршава нажалост, са малобројним Србима који су данас на подручју Ливна“, истакла је Достанићева, наводећи да покушавају да очувају гробове предака на том подручју.
У оквиру представљања изложбе промовисана је и књига која говори о усташким покољима почињеним над Србима на подручју Ливна у прољеће и љето 1941. године, као збирка сјећања преживјелих на страдање 1.587 људи, жена и дјеце, мучених и побијених на губилиштима у околини Ливна.
Аутор књиге Будо Симоновић рекао је да је ријеч о потресној хроници о усташким злочинима у Ливну и околини који су се догодили у прољеће и љето 1941. године.
„Случајно сам дошао у Ливно да снимим причу о Стани Црногорац, која је била више од мјесец дана у јами, побацила је у деветом мјесецу, извађена из јаме, удала се и формирала породицу. Знао сам да то не може бити само прича, репортажа или нешто слично, већ књига коју сам написао“, рекао је Симоновић.
Он је истакао да је најпотресније казивање преживјелих, те додао да је највеће страдање тада било управо на празнике Огњене Марије.
„На тако монструозан начин живе људе су гурали у јаме дубоке 50 метара. У крвничком походу нестале су цијеле породице, бројна села остала без иједног становника“, навео је Симоновић.
Према његовим ријечима, у јаму је бачено 218 Срба, међу којима је четрнаесторо преживјело – 13 жена и један мушкарац, које је успио да пронађе и чује њихову причу.
Симоновић је написао књигу која је штампана 1991. године са аутентичним причама преживјелих, за коју каже да је документ који је неуништив и остаје као свједочанство једног зла.
Изложбу и представљање књиге организовало је Удружење „Огњена Марија Ливањска“ и Народна библиотека Пале, чији је директор Бојан Чворо рекао да је значај приказивања изложбе и представљање књиге велики, посебно због млађих нараштаја којима се мора пренијети страдање српског народа.
„Трудимо се уназад неколико година да сачувамо културу сјећања када је у питању страдање Срба са свих простора БиХ. Неке ствари не могу и не смију бити заборављене, тако да страдање Срба треба бити записано у књигама“, истакао је Чворо.
(www.palelive.com / Срна)
