У Дому културе у Хан Пијеску синоћ је одржано предавање „Тајне српских владарки“, које је одржала мастер историчар Невена Ковачевић, ауторка странице „Путевима српске историје“, посвећене популаризацији историје и очувању културног насљеђа.
Ковачевићева је истакла да јој је увијек драго да гостује у Републици Српској, те да је у Хан Пијеску дочекана са посебном топлином.
„Лично много волим Републику Српску и увијек ми је драго када добијем позив за гостовање. У Хан Пијеску сам се данас осјећала као код своје куће, а вечерашње предавање ми је лијепо професионално искуство“, рекла је Ковачевићева након предавања.
Она је основне и мастер студије историје завршила на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а кроз предавања, историјске туре и едукативне садржаје настоји да историју приближи публици на модеран и приступачан начин, са посебним освртом на приче о српским владаркама, хероинама и знаменитим женама.
Говорећи о настанку предавања „Тајне српских владарки“, Ковачевићева је навела да ју је још током школовања инспирисало то што се о женама у историји говори мање него што заслужују.
„Жељела сам да сазнам више о српским женама, њиховим животима, биографијама, интересовањима, осјећањима и свему ономе са чиме ми жене данас можемо да се поистовјетимо“, истакла је она.
Додала је да су је многе историјске личности одушевиле током истраживања, посебно краљица Јелена и њен рад на образовању жена.
„Изненадила ме је Школа за жене краљице Јелене, јер нисам очекивала да неко буде толико напредан и инспиративан у другој половини 13. вијека“, рекла је Ковачевићева.
Она сматра да приче о женама из српске прошлости и данас могу бити снажна инспирација.
„Свака од тих жена носи велику причу, храброст и бреме времена у којем је живјела. Њихове животне приче могу да нам буду мотивација да се лакше изборимо са данашњим изазовима“, поручила је Ковачевићева.
Током љета планирано је и ново предавање, које ће бити наставак њеног програма „Тајне љубавних прича старог Београда“.
Организатор догађаја је ЈУ Центар за омладину и спорт „Поглед“ Хан Пијесак.
(www.palelive.com)









