Калинић: НАТО бомбардовање је некажњен злочин против човјечности

НАТО бомбардовање Републике Српске био је злочин против цивилног становништва са геноцидном намјером да се униште људски и материјални ресурси Српске и остао је некажњен, рекао је вечерас бивши предсједник Народне скупштине Драган Калинић.

„Оно што се дешавало од 30. августа до 14. септембра 1995. године током 16 паклених дана НАТО бомбардовања Републике Српске одмах треба назвати правим именом – то је злочин против човјечности“, истакао је Калинић на округлом столу одржаном у организацији Народне библиотеке Пале поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској.

Калинић је рекао да невине жртве обавезују да се никада не заборави како се у то доба најмоћнија војна машинерија отворено ставила на страну муслимана и Хрвата у рату против Републике Српске и учинила бројна нед‌јела.

Он је навео да треба запамтити имена НАТО генерала Лејтона Смита и Бернара Жанвијеа који су донијели одлуку да се изврши тај срамни напад на цивилне и војне структуре и материјалне ресурсе Републике Српске, да им се то никада не заборави, нити опрости.

„Погледајте каква је то сила кренула на малу Републику Српску, 5.000 војника из 15 држава, 400 летјелица, од тога више од 200 борбених, прије свега, америчких авиона. Бачено је више од 1.000 бомби од тога више од 700 навођених, врашки прецизних. Истресли су 10.000 тона експлозива“, подсјетио је Калинић.

Он је навео да је од НАТО бомби погинуло је 46, а више од 100 припадника Војске Републике Српске тешко рањено, те да од смрти од НАТО удара нису били поштеђени ни цивили, да су уништени или тешко оштећени мостови, саобраћајнице, радио и ТВ предајници, здравствене и образовне установе, привредни, водопривредни и електроенергетски објекти.

Према његовим ријечима, бомбама које су садржавале осиромашени уранијум отровани су војници и цивили у много мјеста у Српској, као и земљиште и водотокови.

„Ово што су током тих 16 дана урадили намјерно Натовци, није ништа друго него злочин и то злочин који је некажњен и ненаплаћен“, истакао је Калинић.

Према његовим ријечима, за сваку похвалу је акција коју у Србији води канцеларија адвоката Срђана Алексића која је тужила НАТО због бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом и који у тужбу жели да укључи и грађане из Српске обољеле од посљедица бомбардовања.

Он је навео да у институционалном смислу треба помоћи људима из Српске било путем колективне или појединачне тужбе, те да сматра да би најкомпетентнија установа за све правне и друге активности био Републички центар за истраживање ратних злочина, а неопходну финансијску логистику требало би да пружи Влада Српске.

Калинић је додао да не треба одустајати од тужбе пред локалним и међународним судовима, јер је ријеч о ратном злочину и он никада не застаријева.

Он је рекао да се након свега никада не смије дозволити улазак у овај „злочиначки војни савез“, јер, како каже, „није логично да будемо у истој војсци са својим доказаним непријатељима“.

Питање улоге медија и пропаганде у прошлом рату, па и у садашњим турбулентним временима, за Калинића је незаобилазно.

„Током рата, изузев часних изузетака као што су СРНА и РТРС, све остало је било катастрофа. Ми смо изгубили медијски рат, без обзира на успјехе на војном и цивилном плану“, навео је Калинић.

Он је додао да се сада мора уложити још више труда да се што гласније чује глас Републике Српске и придобије „међународно јавно мијење за схватање наших ставова и проблема које имамо у овом тамном вилајету који се зове Босна“.

Бивши уредник СРНЕ Мирослав Јокић истакао је да агресију НАТО-а на Републику Српску не треба посматрати издвојено него у контексту једног процеса који траје више од 30 година од завршетка Хладног рата који се сада примиче неким својим границама ширење организације што више на исток.

„Да бисмо боље схватили зашто је дошло до агресије НАТО-а потребно је да схватимо ко нас је то напао. Довољно је само да анализирамо назив те организације па да видимо да је утемељена на лажи, а ако је нешто утемељено на лажи сваки покушај истине наравно да им смета. НАТО је Сјеверноатлантска одбрамбена организација, а може ли се ико сјетити иједне њихове акције да су бранили неку земљу?“, додао је Јокић.

Он тврди да су све њихове акције биле офанзивног карактере и агресивне.

Директор Народне библиотеке Пале Бојан Чворо истакао је да у сарадњи са градом Источно Сарајево и општином Пале већ трећу годину организују округли сто о теми НАТО бомбардовања Републике Српске, те да је овај замишљен као историјски час.

Милош Говедарица каже да је вечерас изнио своје виђење НАТО бомбардовања јер је у то вријеме радио као фотограф и сниматељ, а обишао је и све објекте који су бомбардовани, те да је на њега тада највећи утисак оставила прекомјерна употреба силе.

У Републици Српској се 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, које су снаге НАТО савеза извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији Републике Српске.

Током НАТО операције „Намјерна сила“ погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.

У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 цивил рањен.

Снаге Алијансе су на територију Републике Српске бациле укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета типа „томахавк“, док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је УНПРОФОР без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.

(www.palelive.com / Срна)