БЕОГРАД – Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Србије Арно Гујон оцијенио је да је мартовски погром над Србима на Косову и Метохији 2004. године етнички и вјерски мотивисано насиље какво се није догодило у Европи од краја Другог свјетског рата.

Он је подсјетио да је за само неколико дана уништено више од 1.000 српских домова, срушено и оскрнављено 35 православних цркава и манастира, док су хиљаде људи протјеране са својих огњишта у року од само неколико сати, саопштено је из Владе Србије.

Гујон је навео да је тада одлучио да оснује хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“ која више од двије деценије помаже српској заједници на Косову и Метохији кроз бројне пројекте и шири истину о њеном положају у иностранству, а нарочито у Француској.

Мартовски погром на Косову и Метохији, један од најтрагичнијих догађаја у новијој српској историји, почео је 17. марта 2004. године, када су Албанци протјерали 4.000 Срба, етнички очистили шест градова и девет села и уништили или оскрнавили 35 православних цркава и манастира, као и више од 800 српских кућа.

Био је то други велики погром Албанаца над Србима послије НАТО агресије у јуну 1999. године када је, у присуству међународних војних снага, са простора Косова и Метохије протјерано скоро четврт милиона Срба и других неалбанаца.

НИКОЛИЋ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ БИО АПОКАЛИПТИЧАН

Предсједник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Данијела Николић рекла је Срни да мартовски погром на Косову и Метохији из 2004. године српском народу остаје за сјећање, али и за наук, јер је јасан континуитет албанске политике која кроз институције наставља етничко чишћење.

Николићева је истакла да се са тугом сјећа 17. марта 2004. године, јер је тада била недалеко од главног моста у Косовској Митровици.

„То је био један апокалиптичан дан. Нико није очекивао да ће се нешто тако десити у 33 одвојена акта поред 50.000 војника НАТО на Косову и Метохији“, рекла је Николићева.

Она је подсјетила да је 4.000 људи протјерано са вјековних огњишта, док је 35 цркава и манастира спаљено.

„Увијек се са тугом сјећам својих суграђана Јане Тучев и Боривоја Спасојевића, који су трагично страдали у том мартовском погрому. Наравно, и свих осталих жртава погрома. Битно је да се сјећамо и њих и сваког тренутка“, нагласила је Николићева.

Она је указала да је за 22 године, колико је протекло од погрома, настављено етничко чишћење, те додала да је континуитет албанске политике јасан и да они сада кроз институције желе да изазову етничко чишћење.

„Али, када се вратимо уназад, до 2012. године нисмо ни имали власт која је у то вријеме могла да заштити српски народ. Сјетимо се једног саопштења Владе и како је тадашњи предсједник побјегао у Румунију. То је саопштење срамоте, јер ће у историји српског народа остати како једна држава одговара на погроме и страдање свог народа“, рекла је Николићева.

Она је истакла да је Приштина и од 2012. наставила са атацима, уз подршку оних који су брутално бомбардовали Србе 78 дана, а за које је, како каже, питање Косова и Метохије завршена прича, јер имају друга жаришта у свијету.

„Нама остаје сјећање, али и наук. Мислим да смо кроз историју научили. Предсједник Србије Александар Вучић је показао како се штити свој народ. Наравно, немамо дјецу за ратовање и не желимо рат, већ мир. Желимо и мир са Албанцима. Међутим, они желе да заврше неку своју причу, коју су као награду добили 2008. године кроз признање од оних који су им дали подршку и 2004. и 1999. године“, оцијенила је Николићева.

Према њеним ријечима, важно је што је сада спријечен покушај административног погрома кроз потпуну примјену приштинског закона о странцима.

„Они су хтјели да задају посљедњи ударац, а то је коначно административно и институционално етничко чишћење нашег народа“, навела је Николићева.

Она је истакла да се народ са тугом сјећа свега што се дешавало од 1999. године, као и да жели да се то никада не понови.

„Надам се да ће овај свијет, који себе сматра демократским, да схвати да један народ на Косову и Метохији живи у гету на тлу, како кажу, демократске Европе и континента на којем треба да постоји свијест и савјест о поштовању људских права“, поручила је Николићева.

(www.palelive.com / Срна)