Огласи
На Палама је 4. априла 1992. године почела да ради ратна војна болница „Коран“ у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
Почетак грађанског рата у БиХ многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.
Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици.
Почетком ратних дешавања хотелски комплекс „Коран“ на Палама претворен је у болницу.
Бивши министар здравља Републике Српске Драган Калинић оцијенио је да су ратно-цивилна болница „Коран“ и људи који су радили у њој, несумњиво, хероји протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
„Заједно са болницама `Жица` у Блажују, `Касиндол`, `Нахорево`, војном болницом `Соколац` и Заводом за јавно здравство, она је чинила јединствен здравствени прстен на периферији Сарајева. Из тог града су протјеране или су спасавале живу главу на стотине истакнутих љекара и чланова медицинског особља, заједно са својим породицама“, рекао је Калинић за Срну поводом 32 године од оснивања болнице „Коран“ на Палама.
Он се присјећа да је тада као министар здравља у Влади Српске, али претходно и као ратни хирург у болници „Коран“, са поносом свједочио стручности, храбрости, хуманости и пожртвовању његових сарајевских колега, који су тих ратних година у потпуној оскудици медицинске опреме и лијекова учинили херојске подвиге.
Калинић оцјењује да им се институције Српске, уважавајући све потешкоће у којима су свих ових 30 и више година, нису довољно одужиле, те се нада да ће се и та „неправда“ исправити.
НА ЛЕДИНИ НИЦАЛЕ БОЛНИЦЕ У КОЈИМ СУ СПАСАВАНИ ЖИВОТИ
Према ријечима Калинића, у Сарајевско-романијској регији, практично на ледини, у објектима који нису предвиђени за ратномедицинску намјену, ницале су болнице чији су руководиоци /међу којим су љекари Ждрале, Пејић, Борковац, Таушан и Вуковић/ испољили изузетне стручне и организационе способности.
Он напомиње да им је било неупоредиво теже да успоставе и одрже ове системе у односу на друге дијелове Републике Српске, те да управо у томе лежи њихов историјски подвиг.
„Најбољи свједоци су рањени и преживјели борци Војске Републике Српске и цивилно становништво, које се ослањало на њихову помоћ. Показало се да је близина ових болница линији фронта /уз све безбједносне ризике/ била пресудна за правовремено спасавање људских живота. У свему томе незаобилазна је била стручност врхунских српских цивилних и војних љекара који су избјегли из Сарајева“, истиче Калинић.
Он објашњава да је пракса налагала да се одбаце круте санитетске шеме из доба ЈНА, те се цјелокупан медицински рад морао прилагодити новим, специфицним условима које је наметнуо протекли трагични ратни сукоб у БиХ.
Скромно обиљежје на Палама само је дјелић подсјећања на оно шта је током посљедњег рата значила болница „Коран“.
„Нажалост, њена зграда, која је претходно била УПИ-јев хотел, данас је пожаром девастирана. Вјерујем да ће општинске власти на Палама наћи начина да овај објекат и простор учине достојнијим мјестом које би требало да посјећују младе генерације да би се подсјетиле на славно вријеме отпора и одбране Републике Српске“, поручује Калинић.
Један од некадашњих пацијената Милан Цицовић присјећа се да је у болницу „Коран“ довезен 5. августа 1995. године у тешком стању са температуром око 40 степени Целзијусових, која је трајала више од двије седмице са повременим губицима свијести.
Он додаје да је прво боравио у болници „Жица“ у Блажују, гдје је почетком августа оперисан због прострелне ране на лијевој страни грудног коша, која је за милиметар избјегла срце, срчану кесу и лопатицу, те изашла на леђа.
„Равно из рова дошао сам на операциони сто, а времена није било ни за било коју дијагностику јер сам се борио за ваздух, пуно крварио. Уз помоћ љекара и особља преживио сам и полако почео да се опорављам. Нажалост, након неколико дана почели су се јављати први знаци инфекције плућа која се проширила и дошло је до накупљања гноја“, објашњава Цицовић, некада спортиста и вишеструки државни првак у биатлону.
Стање је постајало све теже и теже, што је захтијевало нову интервенцију и упућивање у болницу „Коран“ на уклањање дијела плућа, а свако чекање и даљи транспорт били би кобни.
Према његовим ријечима, ослањајући се на клиничку слику и снимак плућа, љекари су приручним средствима извели операцију која је била тешка, али ипак успјешна.
ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ ХОЛАНЂАНКИ ЈЕНИ ЛИГТЕНБЕРГ
Холанђанка Јени Лигтенберг добровољно је дошла на Пале 1993. године и остала до краја рата. Она је била организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.
Матична библиотека Источно Сарајево, у копродукцији са Кинотеком Републике Српске, снимила је документарни филм о овој холандској апотекарки „Ратни дневник Пале 1993-1995“.
Филм прати промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.
Испред ратне болнице на Корану налазила се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.
Спомен-плоча симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, српских бораца и дјеце.
Борачка организација општине Пале измјестила је спомен-плочу у непосредну близину болнице како би спријечила потенцијалне проблеме и оштећења на претходној локацији, а њено уређење планирано је да буде настављено ове године.
(www.palelive.com / Срна)
