Андрићева награда уручена Дарку Тушевљаковићу за збирку прича „Хангар за снове“

0

БЕОГРАД – Андрићева награда данас је у Београду уручена писцу Дарку Тушевљаковићу за збирку прича „Хангар за снове“ у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ из Сомбора.

Награду дод‌јељује Задужбина Иве Андрића, по жељи српског нобеловца, за најбољу приповјетку, циклус, односно збирку приповједака објављену на српском језику током претходне године.

Академик Миро Вуксановић, предсједник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, уручио је лауреату награду која се састоји од плакете, повеље и новчаног износа, на свечаности у згради Задужбине Иво Андрић у Београду.

Тушевљаковић је захвалио жирију што није упао у замку сврставања кратке приче у мање вриједну књижевну форму, а жанровске прозе у литературу нижег ранга.

Он је истакао да збирка садржи многе теме и мотиве који га опсједају и којима се бавио у романима и причама, а сада су први пут „збијени на једно место“.

„Међутим какве то све има везе с Ивом Андрићем?. Па ево, заправо је једноставно. Пронашао сам реченицу која би могла означити ту везу – цитирам: `Ја, у ствари, никада нисам писао књиге, него рашивене и разбацане текстове, који су се с временом, с више или мање логике, повезивали у књиге – романе или збирке приповедака`“, навео је Тушевљаковић.

Он је подсјетио да је и Иво Андрић написао једну научнофантастичну причу која се звала „Дедин дневник“, а била је написана у посљератним годинама.

Жири Андрићеве награде, коју су чинили предсједник жирија Бранко Вранеш, Мина Ђурић и Марко Аврамовић, истакао је у образложењу да је Тушевљаковићев „Хангар за снове“ права ризница, како успјелих и изузетних прича, тако и књижевних поступака, мотива, поетичких и приповједачких модела.

„У књизи преовлађују сасвим кратке прозе, у којима аутор у маниру стилских вежби испробава и тематске и формалне границе приче као врсте“, наводи се у одлуци коју је прочитао члан жирија Марко Аврамовић.

Управница Задужбине Иво Андрић Маја Радонић истакла је да награда, према именима досадашњих лауреата, међу којима су Драгослав Михаиловић, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Ћамил Сијарић, Светлана Велмар Јанковић, Данило Киш, Мирослав Тохољ, представља својеврсну антологију незаобилазних српских приповједача и свједочи о снази српске приповједачке традиције.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина је 1976. године установила Андрићеву награду за најбољу приповјетку, циклус, односно збирку приповједака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Награда се уручује сваке године на дан пишчевог рођења, 10. октобра.

Иво Андрић родио се у ноћи између 9. и 10. октобра 1892. године у Травнику, а сам писац ће као датум рођења наводити 10. октобар који је касније и озваничен, наводи се на сајту Задужбине.

(www.palelive.com / Срна)

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare