Са великом радошћу и побожношћу Српска православна црква данас прославља Васкрсење Господа нашега Исуса Христа – Празник над празницима и тријумф живота над смрћу. Ово је дан када се, према хришћанском учењу, отварају врата вјечности, а човјек бива позван да поново живи у заједници са Богом.

Васкрс представља темељ хришћанске вјере, како свједочи апостол Павле: „Ако Христос није васкрсао, узалуд је вјера ваша“ (1. Кор. 15, 17). Управо у Васкрсењу Христовом хришћани проналазе наду, утјеху и смисао свога постојања.

Према јеванђељском казивању, у први дан седмице, жене мироносице дошле су на гроб да помажу тијело Господње, али су затекле одваљен камен и анђела који им је објавио радосну вијест: „Што тражите Живога међу мртвима? Није овде, јер устаде!“ (Лк. 24, 5–6). Та вијест најприје је саопштена побожним женама, затим апостолима, а потом се преносила са покољења на покољење, све до данашњих дана.

Васкршње празновање почиње у поноћ, када вјерници са упаљеним свијећама долазе у храмове да учествују у Васкршњој литургији. У тишини ишчекивања, из олтара одјекује побједоносна пјесма: „Христос воскресе из мертвих, смртију смрт поправ и свима у гробовима живот дарова“. Тада поздрав „Христос васкрсе!“ постаје глас свакога срца, на који се одговара: „Ваистину васкрсе!“, исповиједајући вјеру у побједу живота над смрћу.

Васкршња литургија представља врхунац богослужења, а у њој се Јеванђеље по Јовану чита на више језика, симболизујући да је порука Васкрсења упућена свим народима. Тог дана вјерници приступају Светој тајни причешћа, сједињујући се са Христом.

Посебно мјесто у народним обичајима има фарбање васкршњих јаја. Прво јаје, обојено у црвено, симболизује проливену крв Христову и нови живот, те се чува током цијеле године као „чуваркућа“. Празник се у домовима дочекује у духу молитве, љубави и заједништва, уз породично окупљање и радост.

Васкрс је и позив сваком човјеку да обнови своју вјеру, да прашта, чини добро и живи у свјетлости Васкрслог Христа. То је празник мира, љубави и наде – дан када небо додирује земљу, а срце човјека постаје храм Божији.

Датум Васкрса утврђен је на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, када је одлучено да се празнује у прву недјељу након пуног Мјесеца послије прољећне равнодневице, у периоду између 4. априла и 8. маја.

Овај принцип и данас примјењују све православне цркве, чувајући тако јединство у прослављању највећег хришћанског празника.

(www.palelive.com)