Небојша Јеврић одржао је на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву радионицу под називом „По злу путу у трагању за причом“, током које је са студентима подијелио искуства из вишедеценијске новинарске и књижевне каријере.

Јеврић, који већ пола вијека ради у новинарству и данас је међународни новинар у Москви, истакао је да му ово није први пут да учествује на оваквим догађајима, подсјетивши да се и на факултетима новинарства традиционално организују предавања на којима искусни новинари говоре о свом раду.

Говорећи о свом стваралаштву, навео је да је одувијек био „између“ – за писце новинар, а за новинаре писац. Управо из тог споја настајале су његове кратке приче, које је често обликовао као репортаже. До сада је написао више од 600 кратких прича.

Осврћући се на промјене у новинарству, Јеврић је нагласио да су из новина готово нестале приче и репортаже, које су некада представљале врхунац новинарског израза. Данас се, како каже, новинарство углавном своди на кратку информацију, док је простор за дубље и дуже наративне форме значајно сужен.

„Из новина су нестале приче. Политика је имала причу, НИН је имао причу, то је нестало. Друго, врхунац новинарства је уијек била репортажа. Више ниједна новина не објављује репортажу. И оно што је преостало, то је кратка прича, која се може, пошто се објави у новинама објавити и на Фејсбуку. Мени се дешава, то је смијешно, да на примјер имам 30.000 прегледа на Фејсбуку, а новина излази у тиражу од 1200-1300 примјерака“, рекао је Јеврић.

Он је указао и на утицај савременог доба и технологије, истичући да се читање преселило са папира на екране. Као илустрацију навео је примјер из Санкт Петербурга, гдје је некада било уобичајено да људи у метроу читају књиге, док данас већина користи мобилне телефоне. Према његовом мишљењу, 21. вијек доноси доминацију кратке форме, па чак и у књижевности, гдје би кратка прича могла потиснути роман и приповијетку.

Говорећи о свом професионалном путу, Јеврић се присјетио и периода проведеног на Палама, гдје је дошао из Сарајева почетком ратних дешавања. Учествовао је у стварању српске телевизије и често боравио на овом подручју, трагајући за причама и свједочанствима са терена.

Посебно је истакао да је у новинарству кључно „примицати се довољно близу“, цитирајући чувеног ратног репортера и наглашавајући да се до најбољих прича долази управо на лицу мјеста, међу људима.

Јеврић је са студентима подијелио и анегдоте из своје каријере, укључујући и необичне ситуације у којима су се преплитали стварни и фиктивни ликови, што је додатно обиљежило његов специфичан књижевно-новинарски израз.

Говорећи о данашњем раду, нагласио је да и даље трага за причама, ослањајући се на животна искуства и судбине обичних људи.

„Један лош догађај вриједи више него 1000 савјета. А ја сам свој живот провео по злом путу у трагању за причом. Сада да чујем да има неки старац на Мон Блану, ја бих и без пасоша стигао до њега да чујем причу. Ја своје приче не правим од цигли, него од људи“, истакао је Јеврић.

Радионица „По злу путу у трагању за причом“ била је прилика да студенти новинарства и књижевности из прве руке чују искуства једног од најпрепознатљивијих аутора који спајају новинарски и књижевни израз.

(www.palelive.com / К. Д.)