Кајевић изражава огорчење што се и дан-данас биљеже скоро свакодневни напади, не само на свештена лица, него се скрнаве српска гробља, цркве и православне светиње, како у Федерацији БиХ, тако и у Хрватској, те на привремено отетој српској територији – самопроглашеном Косову.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Навршиле су се 22 године од варварског злочина припадника тадашњег СФОР-а који су на Палама готово насмрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра, који је од задобијених повреда остао стоодстотни инвалид.

Насилнике, припаднике тадашњег СФОР-а, никада није стигла заслужена казна за овај злочин над невиним српским цивилима.

Припадници СФОР-а су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године експлозивом развалили улазна врата Парохијског дома на Палама у којем су у два стана живјеле свештеничке породице Зекић и Старовлах.

Потом су упали у стан породице Старовлах и свештенику Јеремији и његовом сину Александру тврдим предметима и механичким оруђем нанијели тешке физичке повреде опасне по живот, које су оставиле трајне посљедице по њихово здравље.

Виторка Старовлах, супруга свештеника Јеремије, претрпјела је тешке психичке тренутке који су у њој изазвали јаку душевну бол јер јој није било дозвољено да помогне сину и супругу, а касније је страховала за њихове животе и опоравак, те бринула како ће њен син Александар наставити живот са задобијеним посљедицама.

Припадници СФОР-а су Александра и Јеремију, тешко повријеђене и у бесвјесном стању, пребацили хеликоптером до Клиничког центра у Тузли, гдје им је указана хитна медицинска помоћ, да би касније наставили лијечење на Војномедицинској академији у Београду и опоравак у рехабилитационим центрима.

НАПАДИ НА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ И СРБЕ ТРАЈУ ВЕЋ 922 ГОДИНЕ

Историчар из Источног Сарајева Делибор Кајевић каже за Срну да јесу прошле 22 године од страдања Старовлаха, али и да историјски гледано, напади на православни народ, на српску цркву трају веома дуго.

„Прошле су 22 године од тих немилих догађаја на Палама, али ја бих се вратио у историју, па бих рекао да то траје 922 године, јер са историјског становишта сви су српски непријатељи нападали на Српску православну цркву, на тај бедем српског народа“, наглашава Кајевић.

Свештеничка породица Старовлах, истиче Кајевић, једна је од страдалничких и мученичких јер је на себе примила ударце српских непријатеља зарад истине, а Српска православна црква чува ту истину.

„Не желим да будем портпарол Српске православне цркве, али то је једноставно тако. И мало је који народ, као српски, у историји и у посљедњим цивилизацијама толико везан за своју цркву, за светосавље. Можда бих могао упоредити везу Италијана или Ираца са католичком црквом. Трећи су сигурно Срби који су нераскидиво везани са своју Српску православну цркву“, навео је Кајевић.

ПРАВОСЛАВЦИ СЕ МОРАЈУ ОДУПРИЈЕТИ ПОЛИТИЧКИМ УДАРИМА СА ЗАПАДА

Кајевић изражава огорчење што се и дан–данас биљеже скоро свакодневни напади, не само на свештена лица, него се скрнаве српска гробља, цркве и православне светиње, како у Федерацији БиХ, тако и у Хрватској, те на привремено отетој српској територији – на самопроглашеном Косову, лажној држави, чији је једини циљ истребљење српског народа са вјековних огњишта и бескрупулозна узурпација и отимачина православних светиња.

Према његовој оцјени, ријеч је о политичким ударима на Српску православну цркву, на српско јединство.

„Али, то сад није само овдје. Погледајмо Украјину. Што се дешава у Украјини? Шта ако неко узме Печујску лавру. Узеће је. Узеће и све оне силне мошти из Печујске лавре зато што су православне, зато што је у њима моћ. Да ли је то игра протестантизма, Ватикана, историјски апсолутно небитно, али то се догађа на овим просторима“, упозорава Кајевић.

Он сматра срамотним што је УЕФА недавно казнила ФК „Црвена звезда“ са 100.000 евра јер су навијачи поставили кореографију са ликом Светог Симеона, док, са друге стране, не смета када њемачки навијачи поставе пентаграм и огромну кореографију ђавола, или неко њима сличан окачи ЛГБТ заставу.

„Све то су страшни притисци и ми то морамо издржати. Српски народ је мученички и трпељив народ, издржаће све то са вјером у Бога. Срби су и до сада били на великим искушењима, па ће превладати и ове најновије бјелосвјетске пошасти бестијалног Запада“, истакао је Кајевић.

КОСТОВИЋ: СТАРОВЛАСИ, АБАЗОВИЋИ ЈУЧЕ – КО СУ СЉЕДЕЋЕ ЖРТВЕ СУТРА?

Историчар из Источног Сарајева Александар Костовић с тугом се присјетио не само страдања породице Старовлах него и невине српске породице Абазовић код Рогатице, а за те и многе друге срамотне злочине над Србима нико од припадника такозваних мултинационалних снага није адекватно кажњен.

„И сад се поставља питање – каква се порука тиме шаље? Је ли то значи кад неко прође без посљедица да су такве ствари дозвољене, да су такве ствари пожељне? Шта тачно значи упасти некоме у кућу, пребити невине и недужне укућане без икаквих доказа, направити им невидјено зло? Ти наши људи су остали трајни инвалиди, и нико никакву одговорност није сносио за то. Каква је то порука нама, српском народу?“, пита Костовић.

Свеколики српски народ и дан-данас напад припадника СФОР-а на свештеничку породицу Старовлах доживљава као сурови и безобзирни напад и на Српску православну цркву и на Србе.

Зато не треба да чуди то што Срби у Републици Српској неће дозволити да им политичко Сарајево кроји судбину, на сулудим постулатима „Исламске декларације“, чији је аутор бивши лидер муслиманских екстремиста Алија Изетбеговић, заговорник такозване унитарне БиХ.

КО ТО ТАМО НЕ ПОШТУЈЕ ДЕМОКРАТИЈУ, ЉУДСКА ПРАВА, ПРАВДУ?

„Брутални напад на свештеника Јеремију и његову породицу није био само атак на њега, већ на Српску православну цркву и на српски народ коме су тадашњи силници јасно ставили до знања да могу, као њихови историјски претходници, да са Србима раде шта хоће, а да за то не одговарају“, рекао је раније Срни социолог из Источног Сарајева Владимир Васић.

Према његовим ријечима, овај срамни чин показао је сву бруталност и осионост војне јединице задужене за „имплементацију мира“ у БиХ, при чему је с ума намјерно сметнута прича о демократији, људским правима, интернационалној правди.

Према његовом мишљењу, ако је демократија скоро на смрт премлатити Јеремију и Александра, ако је демократија уочи православног Божића убити Раду Абазовић у Рогатици, ако је демократија насилничко понашање, ако је војничко достојанство терорисати цивиле и плашити дјецу – онда се добро требамо запитати како се бјеху звале неке идеологије против који су се ономад бориле свјетске силе и за шта су Срби са неким, сада незнаним, савезницима највише крварили!?

СФОР-ОВ ЗЛОЧИН ПРОШАО БЕЗ ЗАСЛУЖЕНЕ КАЗНЕ

За чланове породице Старовлах које су усред ноћи брутално претукли припадници СФОР-а, Шкоти и Словенци, нажалост, нема никакве сатисфакције осим одређене финансијске одштете, на име нематеријалне штете, али и то је платила БиХ, а не СФОР.

Суд БиХ дјелимично је 1. октобра 2010. године усвојио тужбени захтјев Јеремије, Александра и Виторке Старовлах, те одлучио да БиХ овој породици исплати нешто више од 300.000 КМ одштете.

Суд је тада одбио захтјеве породице Старовлах за накнаду штете на име претрпљене душевне боли због повреде приватне имовине, дома и некажњавања починилаца, на име уништених ствари, те помоћи и туђе његе за Јеремију.

Адвокат породице Старовлах Миљкан Пуцар рекао је раније Срни да је, нажалост, комплетан овај трагични догађај судски завршен и да је породица Старовлах и даље суочена са борбом да превлада све страхове и трауме, психичке и физичке, које су доживјели те кобне ноћи.

Пуцар је навео да правичне накнаде за физичку и душевну бол, као нематеријалну штету која је нанесена Александру Старовлаху, који је након факултета требало да покрене нормалан живот – нема, а за то директну одговорност сноси такозвана међународна заједница, СФОР посебно.

Прота Миомир Зекић, некадашњи старјешина храма Успенија Пресвете Богородице на Палама, рекао је својевремено за Срну да њему и његовим колегама свештеницима нико никада ништа, све ово вријеме, а отишао је и у пензију, није рекао зашто се десио тај стравични напад на невине људе, свештенике Српске православне цркве и чланове њихових породица.

„Чији је то хир био да туку недужне и невине честите људе, питање је на које се нико никада из такозване међународне заједнице није удостојио да нам одговори, осим представника Мађарске, који су нам рекли да њихови војници те ноћи нису били на Палама?“, пита се Зекић.

(www.palelive.com / Срна)