ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Источном Сарајеву вечерас је отворена изложба посвећена историјском и духовном значају српских светиња на Косову и Метохији, у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској“, а којој је присуствовао и државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић.

Антић је рекао новинарима да је ријеч о српској културној баштини која се налази на Косову и Метохији – простору који представља колијевку српске државности.

„Изложба Српски средњовековни споменици у опасности говори о српској културној баштини која је била угрожена и у 19. и 20. вијеку, али и данас“, навео је Антић.

Он је истакао да је идеја била да се оваквом изложбом, а поводом обиљежавања 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу свјетске баштине Унеска, европској и свјетској јавности прикаже у каквом су стању и у каквој су опасности српски манастири на Косову и Метохији.

Антић је додао да је изложба премијерно отворена у Паризу 2024. године.

„Овде нисмо са задатком да показујемо, него да се сабирамо око српских манастира и светиња, око колевке српске државности, а у оквиру програма Дани Србије у Српској, чији је покровитељ Влада Србије и Министарство културе“, рекао је Антић.

Он је додао да је изложба представљена и у Бањалуци, а вечерас у Источном Сарајеву, колијевци Републике Српске.

Антић је навео да је идеја да се укаже на константну угроженост и страдање српског народа на Косову и Метохији које траје вијековима.

„Над српским светињама на Косову и Метохији врши се културоцид. Над српским народом врши се континуирани геноцид и злочиначка политика коју спроводе различити албански фактори који су подржани од спољних фактора. То се ради све с циљем да се елиминише српска културна баштина, а сљедећи корак је елиминација присуства Срба на Косову и Метохији“, истакао је Антић.

Он је навео да се у првој фази физички уништавају манастири, цркве, гробља – оно што представља основни елемент српске културне баштине, а у другој фази фалсификује историја.

„У трећој фази, они који су све то уништили и протјерали српски народ и фалсификовали историју, кажу да су старосједиоци и да су то њихови манастири и цркве. Зато смо вечерас овдје да подсјетимо српски народ Сарајевско-романијске регије и источног дијела Републике Српске на страдање српског народа на Косову и Метохији и српске културне баштине“, рекао је Антић.

Он је додао да је манифестација „Дани Србије у Републици Српској“ добила на значају, да је ове године имала више од 70 програмских активности у 17 градова и општина у Српској.

„Вјерујем да ће сљедеће године то бити још обимнији и озбиљнији пројекат с циљем националног, културног и духовног повезивања српског народа. Српски духовни и културни простор је један, јединствен и недјељив. Нема тих административних линија, политичких граница које могу да подијеле српски културни и духовни простор“, поручио је Антић.

Начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа Министарства просвјете и културе Републике Српске Милица Котур изјавила је да би културно насљеђе требало да се његује и да се ради на његовој заштити, али и на промоцији.

Она је додала да манифестације „Дани Републике Српске у Србији“ и „Дани Србије у Републици Српској“ говоре о заједничком културном простору који би требало да се његује и повезује, јер култура не познаје државне границе.

„Култура је заједничка и питање је идентитета. Управо на овим нашим заједничким просторима култура је вијековима настајала и у себи је све сажела – од вјеровања, историје, обичаја. Култура нам показује оно што јесте идентитет. Насљеђе често говори о нама. Управо та наша прошлост много говори о нашој садашњости, ко смо, али исто тако предодређује и нашу будућност“, навела је Котурова.

Она је рекла да је културно насљеђе свима најдрагоцјеније.

„Ако је оно угрожено, угрожени смо и ми. Имамо чиме да се поносимо, то културно насљеђе су нама наши преци оставили, а наша је дужност да га сачувамо за будуће генерације. Није велика, али ни мала дужност“, сматра Котурова.

Савјетник градоначелника Источног Сарајева Драгомир Гаговић истакао је да сваки Србин прати шта се дешава на Косову и Метохији са српским народом, о његовом страдању, прогону и уништавању вијековних богомоља.

„И Срби са овог подручја су нешто слично доживјели у протеклом рату. Изађли смо из Сарајева, града, који смо градили стотинама година“, навео је Гаговић.

Изложба је вечерас представљена и у дигиталном формату. Представљена су најзначајнија дјела средњовјековног стваралаштва – манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Црква Богородице Љевишке у Призрену.

Иако су под заштитом Унеска, као културна добра од изузетног значаја за човјечанство, ови споменици и даље су изложени бројним физичким, културним и духовним изазовима, због чега изложба представља и позив за очување заједничког насљеђа.

Изложба „Српски средњовековни споменици у опасности“ отворена је у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву наредних 10 дана.

(www.palelive.com / Срна)