Меморијални центар Републике Српске забиљежио је потресно свједочанство
Митре Драгојевић, мајке, чији је син Драгомир Драгојевић (1973) погинуо као
припадник Војске Републике Српске, на возућком ратишту, 10. септембра 1995.
године.

Драгомирово тијело сахрањено је без главе. У свом свједочанству, Митра
говори о непресушној мајчинској тузи, која је никада није напустила. Драгомир је, како каже, био њена највећа радост и ослонац.

„Свједочанство Митре Драгојевић дио је колективне исповијести страдања
српског народа који је за своју слободу платио огромну цијену. Ово, као и стотине
других аудио-видео свједочанстава, дио су архиве Меморијалног центра Републике
Српске, који наставља да биљежи личне приче и страдања породица са свих простора
гдје је страдао српски народ током Одбрамбено-отаџбинског рата, са циљем да се
очува историјска истина и сјећање на жртве. Кроз дигиталну архиву, читав свијет ће
имати прилику да се упозна са српским страдањем“, истакао је директор центра, Денис Бојић.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих
и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје
свједочанство, како бисмо заједно сачували истину и сјећање на оне који су дали живот за своју отаџбину.

Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: komunikacije@mcrs.vladars.rs или на број телефона: 051/222-999.

Напомена: Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе
није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

ТРАНСКРИПТ ДИЈЕЛА СВЈЕДОЧАНСТВА МИТРЕ ДРАГОЈЕВИЋ

То само ја знам моју патњу. Нико други. Зато ме је нестало. Нема ме, што каже, само кости ходају. Нестало ме, дан и ноћ плачем, не знам само од чега су ми ове моје сузе кад ја вјечито плачем. Никад нисам легла да се нисам исплакала.

Устанем, па се идем исплакати. Тешко је изгубити сина у 23. години који је био привржен, јако привржен мени, а и Горану моме. Мој Горан старији од њега 12 година од тог млађег сина, волио га је као да му је родитељ.

Тешко је било кад сам га изгубила. Он је сахрањен у Српцу, само без главе. Ето, сахрањен је, како ти је најтеже. Док сам могла ићи, ишла сам горе, плакала сам, јечало је гробље србачко од мог јаука.

ЛИНК ДО ДИЈЕЛА АУДИО-ВИДЕО СВЈЕДОЧАНСТВА МИТРЕ ДРАГОЈЕВИЋ

(www.palelive.com / Меморијални центар Републике Српске )