Огласи
Град Источно Сарајево настоји да предано ради на очувању културе памћења. Реализује низ пројеката меморијализације и очувања српског историјског легитимитета и националног идентитета. Гради се Меморијални комплекс посвећен страдалим српским цивилима Сарајева и Сарајевско–романијске регије у 20. вијеку. Започета је меморијализација жртава НАТО бомбардовања, а спомен-обиљежје биће на Палама. Храм Светог Стефана у родном мјесту Српске биће својеврсна ода нашој Републици.
Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ
Самостални стручни сарадник за меморијализацију и културу памћења у Градској управи Источно Сарајево Свјетлана Самарџија рекла је Срни да је Градска управа, на иницијативу градоначелника Љубише Ћосића, прије пет година покренула низ пројеката који обухватају интензиван рад на очувању културе памћења и пројекте меморијализације.
„Знајући да је заборав убијање истине, али и историје и да нам је заборав донио масовно страдање крајем деведесетих, одлучили смо се да рад на очувању историјског памћења буде један од приоритета у Управи“, нагласила је она.
МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС НИЈЕ НАША ЖАЛОПОЈКА, ВЕЋ ПРАВО НА НЕЗАБОРАВ
Самарџија је поменула рад на изградњи Меморијалног комплекса посвећеног страдалим српским цивилима Сарајева и Сарајевско–романијске регије у 20. вијеку.
Она је истакла да је Ћосић иницирао да на једном мјесту буду сабрана имена страдалих цивила у протекла три рата, што, указала је, није радио ни краљ након Великог рата, а поготово не социјалистичка Југославија. Према њеним ријечима, из Градске управе је потекао концепт Комплекса, у којем је лани постављена скулптура Бијелог анђела.
„Данас нас милешевски Анђео гледа и његове очи су упрте у наш народ. То нису очи пријека нити мржње, то су очи љубави, али и вапај на све да не забораве град према коме он показује својом руком. Показује управо Сарајево – град кога је створила српска елита и познате породице Јефтановићи, Деспићи, Хаџиристићи, град у коме се налази најстарији православни објекат у БиХ – Стара црква на Башчаршији и град у коме више нема Срба“, истакла је Самарџија.
Она је оцијенила да је посао од готово четири године уродио плодом јер на панелима у оквиру Меморијалног комплекса данас могу да се излистају имена свих цивила интернираних у логоре у току Великог рата, убијање и одвођење у јаме током Другог свјетског рата, али и током посљедњег, када је Сарајево постало гробница многих који су се одважили да остану у том граду у току ратних дејстава.
„Комплекс није наша жалопојка, већ право на незаборав и наисторијскији и најистинитији приказ континуитета српског народа и његовог опстанка након егзодуса 1996. године. А како? Кроз једино што је одувијек било наш ослонац и наш чувар, а то је Српска православна црква“, напоменула је Самарџија.
МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА 805 ГОДИНА ЧУВАР САБОРНОСТИ И ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА
Српска православна црква, Митрополија дабробосанска је већ 805 година чувар јединства, саборности и идентитета српског народа.
„Она је са својим јурисдикцијским границама јасан показатељ граница некадашње области Павловића у средњем вијеку која је била у саставу краљевства Твртка Првог, као таква опстаје и остаје упркос страдавању свештенства, упркос одвођењу у логор митрополита Петра Зимоњића. Ми смо, као Градска управа свој пут одредили још 1998. године, када смо за свог заштитника узели овог свецa страдалог за одбрану ћирилице, српства и православне вјере“, рекла је ова историчарка.
Према њеним ријечима, дискурс очувања културе памћења кроз меморијализацију неће бити окончан завршетком Меморијалног комплекса.
Она је подсјетила да је у протеклом периоду, у сарадњи са Митрополијом, подигнуто спомен-обиљежје посвећено сјећању на усташке злочине над српским живљем Требевићког краја у току Другог свјетског рата, али и у знак сјећања на погинуле устанике и борце Југословенске војске у отаџбини, Народноослободилачког и Одбрамбено-отаџбинског рата.
„Када крочите у порту једине цркве брвнаре у Митрополији дочекаће вас двоглави орао са круном Карађорђевића који крилима чува крст. Симбол сустрадања Цркве и државе, Цркве и народа и њихове симбиозе“, указала је Самарџија.
НА ПАЛАМА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ЖРТВАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА
Самарџија је навела да је започета и меморијализација жртава НАТО бомбардовања, а спомен-обиљежје ће бити смјештено на Палама.
„НАТО бомбардовање Републике Српске под кодним именом операција Намјерна сила и операција Мртво трајало је од 30. августа до 20. септембра 1995. године. Авијација НАТО-а бомбардовала је положаје Војске Републике Српске у такозваним зонама безбједности УН /Сарајево и Горажде/, али и друге положаје Војске Републике Српске и релејне уређаје /код Бањалуке, на Озрену и другим мјестима/ од 29. августа до 14. септембра 1995. године“, рекла је она.
Самарџија је подсјетила да су у току бомбардовања страдала 153 цивила, а више десетина је рањено.
Она је напоменула да су приликом бомбардовања употребљене знатне количине осиромашеног уранијума, што је узроковало велики број малигних обољења и загађење животне средине, те су посљедице видљиве и данас.
СТЕЋАК РОДОНАЧЕЛНИКУ ПАВЛОВИЋА И НЕКРОПОЛА ПАВЛОВАЦ
„Пале, град који баштини историјску традицију Павловића, одредили смо као мјесто у којем ће бити смјештен спомен-стећак Павлу Раденовићу, родоначелнику Павловића, ауторско дјело вајара Драгана Раденовића“, истакла је Самарџија.
Она је додала да је град Источно Сарајево иницирао заштиту и конзервацију, као и формирање археолошког парка на локалитету некрополе стећака Павловац у Источној Илиџи.
„Ова некропола се издвојила због високог степена угрожености, дислоцирања стећака, као и њиховог немарног поновног враћања на локалитет. Уз то, изградња полигона ЈНА осамдесетих додатно је утицала на уништење преосталих стећака“, рекла је Самарџија.
КО ЗАБОРАВИ ИСТОРИЈУ ОСУЂЕН ЈЕ ДА ЈЕ ПОНАВЉА
Самарџија је истакла да најдоминантнији дискурс очувања културе памћења припада питању геноцида над српским народом и 20. вијеку, који је изродио монструозне методе уништења и затирања цивилизација.
„Не смијемо заборавити ни оне вијекове у којима смо и те како присутни, прије свега средњи вијек, породицу Павловића, њене везе са Котроманићима и везе Котроманића са светородном лозом Немањића. Просто је – ко заборави историју осуђен је да је понавља“, сматра Самарџија.
Она је изразила увјерење да ће сљедећи пројекат спојити ове вијекове под сводом храма Светог првомученика и архиђакона Стефана у родном мјесту Републике Српске.
„Заштитник Котроманића, постао је заштитник Републике Српске. Овај храм биће својеврсна ода Српској, али и ретроспективно подсјећање на наше славне вијекове“, истакла је ова историчарка.
Мало је народа, указала је она, који се могу похвалити да су ратовали раме уз раме са Светим Димитријем Солунским, те подсјетила да је Србе познавање црквеног календара сачувало од међусобног убијања у току пробоја „Коридора“, као и да је у јеку ратних дејстава освећен крст за нови храм на Грбавици у присуству блаженопочивших патријарха српског Павла и патријарха руског Алексија Другог.
„Такав је српски народ, светородан, страдалан, јеванђеоски, саможртвован, народ који никада не треба да заборави ко је и чије га очи гледају са фресака и са икона, а ту су лица и хиљаде страдалих у 20. вијеку на подручју Сарајевско-романијске регије и стотине хиљада страдалих у БиХ“, рекла је Самарџија Срни.
(www.palelive.com / Срна)
