subota, 30. jul 2016.

Pale live! Urban info portal

Palelive.com YouTube kanal Prati nas na Facebook-u! Prati nas na Twitter-u!

Pećina Orlovača


Pećina Orlovača je jedna od najljepših pećina na prostoru BiH. Nakit Orlovače je unikatan. To su neopisive skrivene ljepote, u kojima se stalagmiti, stalaktiti i halaktiti smjenjuju sa fragmentima koralnog i aragonitnog nakita i jedinstvenim pećinskim stubovima, koji podsjećaju na antičke i renesansne dvorce i spomenike različitih boja.




Uljepšana je nizovima draperija najtananijeg izgleda i najrazličitijih formi. Potpun pejzaž obogaćuju prekrasni salivi poput okamenjenih vodopada, koloritno dajući pećini savršen ambijentalni dizajn. Bigrene kade različitih veličina ispunjene vodom daju kompletan inventar pećinskog nakita. Orlovača je izvanredan speleološki objekat, u kome je živio Pećinski medvjed (Ursus speleus), daleki predak mrkog medvjeda (Ursus arctos), prije više od 16.000 godina. Pećina je stanište najugroženije grupe sisara u Evropi – slijepog miša (Microc hipoptrea), koji pripada endemskoj entemofauni. Pored kostiju medvjeda, pronađenih na udaljenosti od oko 400 metara od ulaza u pećinu, nađeni su i vrlo zanimljivi arheološki detalji, kao što su fragmenti keramike iz mezolita, zatim amoniti – stanovnici mezozojskog mora, i sjekira stara između 2.500 i 3.500 godina.

 
Uređeno 560 metara pećinskog kanala

Ukupna dužina pećinskih kanala iznosi više od dva i po kilometara, a za turiste je uređeno oko 560 metara sa betonskim stazama i savremenom rasvjetom. Posjete pećini Orlovača za sada se moraju najaviti Kulturnom centru. Cjena ulaznice, organizovanih posjeta za studente i đake iznosi 2 KM, a pojedinačno 4 KM.

Radovi na uređenju pećine Orlovača
Na lokaciji pećine Orlovača počela je realizacija projekta uređenja pećinske infrastrukture i okoline, za koji je Vlada Italije izdvojila 75.000 evra. Osim infrastrukturnih radova, planirana je i izgradnja kućice, koja će biti opremljena za vodičku službu, kao i za eksponate i suvenire, koji će turisti moći da kupe.

Pronađeni ostaci medvjeda stari 16.000 godina
Uređenje pećine Orlovače počelo je u junu 2002. kada se krenulo s ozbiljnim speleološkim, paleontološkim, arheološkim i drugim značajnim istraživanjima. Tom prilikom u pećini su pronađeni ostaci pećinskog medvjeda stari 16.000 godina, kao i ostaci grnčarije stari nekoliko hiljada godina. U pećini je i stanište najugroženije vrste sisara u Evropi - slijepog miša.


Kako do Orlovače
Pećinski sistem Orlovače jedan je od najznačajnijih speleoloških objekata u BiH. Nalazi se na istoimenom uzvišenju u mjestu Sumbulovac, 1 km od magistralnog puta Sarajevo-Zvornik. Najbliži gradski centri su Pale i Sarajevo koji su udaljeni 10 odnosno 15 km, tako da se pećina nalazi u izletničkim zonama. Jedan od najznačajnih zimskih turističkih centara "Jahorina" nalazi se na samo 25 km od pećine.


Pećina Orlovača se nalazi samo 1 km od glavnog magistralnog puta Sarajevo-Zvornik. Putokaz se nalazi na raskršću u mjestu Sumbulovac.


Vezani tekstovi:

Pećina Orlovača - Unikatan podzemni svijet

Završeno uređenje prilaza pećini Orlovača


Kako do Orlovace


Pogledajte još: Novakova pećina, Pećina izvora Mokranjske Miljacke, Popova pećina


(www.palelive.com)



Pećina Orlovača
Komentari (7)
  • Posjetilac

    Svaka čast na ovom lijepom prilogu. Ovo je praznik za oči, a onaj ko je posjeti, vjerovatno, i za dušu. Mislim da je ova prelijepa pećina nedovoljno marketinški i medijski eksponirana te da je, zbog toga, manje posjećena. Mnogi koji bi je posjetili ne znaju odakle da počnu. Kome se javiti u Kulturnom centru i na koji telefon, gdje kupiti ulaznice, koji je minimum posjetilaca da se može dozvoliti ulazak u pećinu i, eventualno, dobiti vodič, kojim danima je moguća posjeta... Pored turista, ovoliki studenti u Palama sigurno bi posjetili ovakav dar prirode da turistička zajednica? ili neko ko je nadležan, učine nešto više na animaciji i organizaciji posjeta, npr. obezbjeđenjem prevoza i sl.

  • Posjetilac

    Mogu samo da nagadjam iz kojih razloga se plasiraju neistine, ali kako god, uredjenje Orlovace nije pocelo u junu 2002 vec jos prije rata.
    Ali tuznije od toga je sto nista nije uradjeno na promociji i priblizavanju te uredjene pecine turistima, gradjanima, seljacima, kome god...

  • ****

    Naravno da je uredjenje Orlovace pocelo prije rata.Cak je i put od Sumbulovca do pecine pripremljen za asfaltiranje,mehanizacija dovucena,ali mjestani nisu dali, jer je poneko morao pomjeriti svoje tarabe 30cm od puta.

  • Tibor Erdelyi iz Subotice - S  - Turisti u Bosni i Hercegovini !

    Napravili smo jedan duži fenomenalan izlet u Bosnu i Hercegovinu ! Prvo smo bili u Bijambare ( Izuzetno lepe prirode i pećine )u Sarajevo , u Orlovaču pećinu ( dobili smo tel. vodiča , nazvali ga i on došao i proveo nas četvoro, pokazao nam predivnu pećinu i bio je jako ljubazan ) Bili u Mostaru kod mosta , u Trebinju , u jednom prelepom manastiru na putu ka pećini Vjtrenica koja je jako interesantna , i kao završno kod vodopada Kravice o čemu ne treba ništa da napišem jer to treba otić pogledati ! Takvu lepotu retko viđa čovek ! Ohrabrujuće što ima sve više turista iz raznih zemalja koji dolaze autobusima ! Predivno putovanje je bilo, na predivna mesta ,između predivnih ljudi ! Hvala vam !

  • Posjetilac

    Kako nepromovisete tako lijepu pecinu
    bogatstvo turizma za buducnost
    sramota.....

  • Posjetilac

    Ово је примјер недомаћинског односа према општинским ресурсима. Поређења ради, Словенци су од Постојинске Јаме направили тако добру туристичку причу да су прије рата све екскурзије из Југославије обавезно свраћале да је посјете. Практично пола Постојне је живјело од пећине. Ресторани, кафићи, роштиљнице, продаја сувенира, продаја домаћих производа, ракије, меда, сира и чега све не. Да не наводим људе који су били директно запослени у фирми која је газдовала истом. Говоримо о великом борју што посредно, што непосредно запослених.

    Није ово никаква политичка прича, ни упирање прста у било кога, али ово што се ради са Орловачом је брука свих нас. Колико људи је запослено директно на пословима који се тичу пећине? Гдје туристи могу купити сувенире везане за пећину, и да ли их уопште имамо и колико врста? Може ли се поред пећине купити обични сендвич, да не спомињем ручак? Можете ли купити теглу меда или литар ракије? Колико новца смо уопште зарадили од Орловаче?

    Најлакше је кукати како се нема, како се не може, како нам не дају, а нико неће да призна да нећемо, да не умијемо и што би наш народ рекао "да нам не баста".

    Не знам ни што ово пишем, и само пуним једом и себе и вас. Ионако се ништа неће промјенити и само ћу додати циглу у зид безнађа што нас окружује. Не замјерите...

  • Miroslav Kurtović, koji je bio  - POSTOJNA JAMA U MALOM

    Tadašnji predsjednik Jamarskog kluba Črni galeb iz Prebolda u Sloveniji Darko Naraglav je davno prije poslednjih ratova u bišoj Jugoslaviji ušao sa svojom ekipom koroz Ulaz prvih istraživaača i sve obišao i njegova ekipa sa užadima istražila oko 100 m uskih kanala potoka Sinjava koji teče kroz pećinu, izjavio je ispred paćine za TV Sarajevo da je Orlovača Postojna jama u malom. Obzirom da sam se speleologijom u Bih veoma aktivno bavio od formiranja SD Zelena brda iz Trebinja, 1972.godine, pa sve do poslednjeg rata, i obišao Postojnu kao srednjoškolaca, pa jos najmanje tri puta, da sam obišao turističke pećine u Srbiji, Grčkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, 30 dana bio u jugoslovenskoj speleološkoj ekspediciji u Kolumbiji, i istražio na hiljade metara neistraženih pećina i jama po BiH,Crnoj Gori, Hrvatskoj i danas stojim iza riječi Darka Naraglava da je Orlovača Postojna u malom i da je njana najveća vrijednost što je njen glavni ulaz bio zatrpan vjerovatno na kraju poslenjeg ledenog doba, pa su pećinski ukrsi tako sačuvani u cjelosti.
    Dodao bih da je taj Ulaz prvih istraživača, u koji su stotinjak metara ulazili otac Save Minića i neki drugi mjestani davnih dana ali i neki svjetski poznati biolog koj je tu pronašao neke sitne endemske insekte.
    Ekipa u sastavu braća Miroslav i Božidar Kurtović iz SD Zelena brda Trebinje i članovi Speleološkog odsjeka Jahorina Muhamed Hadžiabdić i Momčilo Piljević stigla je u septembru 1975. godine po pozivu Save Minića i imala je do tada istraženih više od 100 pećina i jama i uporni smo bili i u jednom momentu negdje na 120 metara smo naišli na prolaz kroz koji se mora provlačiti u spiralu. Obda se išlo malo komodnije ali kao da je tu bio kraj. Već smo provei tri sata i onda smo cijenili da li smo mokrji, gladniji i umorniji ili da pokšamo komadima kamnja proširiti prolaz. I na to smo potrošli pola sata i kada sam se provukao i nestao desno i lijevo ostai su se otimali ko će prije proći. Još smo u pećini tada ostali pšuna tri sata i na desnom kraku našli mali kostur na odronjenoj stijni, što je dr Mirko Malez iz JAZU mnogo kanije utvrdio da je to bilo malo divlje svinjče. Sjećam se da sam uočio na tom kraju pećine zasiganu kosinu za koju na sam pretpostavio da je tu nekad bio ulaz.
    Više godina smo se provlačili kroz taj Ulaz prvih istraživača i precizno busolom, padomjerom i metar trakom snimali hodnike i na kraju povukli pravce oko pećine i pokazalo se da treba otkopati oko 300 kubika obrušenih stijena i zemlje da bi se otvorio nekadašnji ulaz.
    Napominjem i to da je ovaj Ulaz prvih istraživača još uvjek najkomplikovaniji horizontalni ulaz u pećine, ne samo u Bih nego i šire i da bi dok smo Hadžija i ja živi trebalo u ljetnim mjesecima organizovati prolaske za speleologe i da to možda bude uslov za dobijanje diploma instruktora speleologije, jer smo i ja i Hadžija instrultori. Ja imam i CD sa snimkom kada je Hadžija učestvovao u tv emisiji Izgubljeni koju bi trebalo zakačiti na ovaj sajt o pećini Orlovači.

Dodaj komentar
Vaši detalji:
Komentar:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img]   
:angry::0:confused::cheer:B):evil::silly::dry::lol::kiss::D:pinch::(:shock::X:side::):P:unsure::woohoo::huh::whistle:;):S
:!::?::idea::arrow:
Sigurnost
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.
Klikom na dugme "POŠALJI" prihvatam Uslove korišćenja.

Vodič

article thumbnailNarodni heroj Mihajlo Čvoro
10.01.2013.
article thumbnailMilan Simović - od skretničara vozova do narodnog heroja
14.11.2012.
article thumbnailKako se paljanska zvijezda popela na krov svijeta - Rajko Kušić Kuša
06.07.2012.
article thumbnailMapa grad Pale
17.11.2011.
article thumbnailOpština Pale
16.11.2011.
article thumbnailVažniji telefoni
16.11.2011.
article thumbnailAutobuska stanica Pale
16.11.2011.
article thumbnailCekovića kuća
16.11.2011.
article thumbnailPećina Orlovača
16.11.2011.
article thumbnailHadžišabanovića vila u Gornjim Palama
16.11.2011.
article thumbnailNovakova pećina
16.11.2011.
article thumbnailPećina izvora Mokranjske Miljacke
16.11.2011.
article thumbnailPopova pećina - praistorijsko naslijeđe!?
30.09.2011.
article thumbnailPećina u Bogovićima ili Titova pećina
30.09.2011.
article thumbnailGoli Koran - Najljepša oaza mira
31.07.2011.
article thumbnailKadino vrelo - nadahnuće u podnožju Jahorine
31.07.2011.
article thumbnailRijeka Bistrica - kraljica čistoće
31.07.2011.
article thumbnailBožidar Savić
30.07.2011.
article thumbnailHajduk Starina Novak
30.07.2011.
article thumbnailTrifko Grabež
30.07.2011.
article thumbnailPredrag Lasica Peki
29.07.2011.
article thumbnailFilozofski fakultet Istočno Sarajevo
03.09.2009.
article thumbnailEkonomski fakultet Istočno Sarajevo
03.09.2009.
article thumbnailPravni fakultet Istočno Sarajevo
03.09.2009.
article thumbnailFakultet fizičkog vaspitanja i sporta
02.09.2009.
article thumbnailDžamija u Podvitezu
27.08.2009.
article thumbnailKatolička crkva Sv. Josipa na Palama
27.08.2009.
article thumbnailManastir Sokolica - Ravna Romanija
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Sv. Pantelejmona na Vučijoj Luci
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Sv. Proroka Ilije na Lukama (Trebević)
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Sv. apostola Petra i Pavla u Prači
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Uspenja presvete Bogorodice u Mokrom
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Vaznesenja Gospodnjeg u Podgrabu
27.08.2009.
article thumbnailCrkva Uspenja presvete Bogorodice u Palama
27.08.2009.

Uslovi korišćenja  :  Pošaljite vijest  :  Oglasi  :  Marketing  :  Kontakt                                                                                                               Pratite nas na Facebook Palelive.com YouTube kanal Palelive.com Twitter