Средњовјековни господари простора од Врхбосне (данашње Сарајево) на западу до Добруна на истоку били су великаши Павловићи.

Њихово најмоћније утврђење, „Славни град“, уједно и престоница из које су издавали повеље, био је град Борач изнад ријеке Праче код Месића. Стална резиденција Павловића овјековјечена је и на њиховом печату.

Долина ријеке Праче је кроз историју представљала важан дио средњовјековног путног правца Via Drine. Један пут је водио до Цариградског друма, док је други дио ишао преко Горажда, Праче, Вишеграда, Сребренице и даље до Зворника. На караванском путу Via Drine направљено је више утврђења изнад кањона ријеке Праче.

Борач се први пут у нашим изворима спомиње 1393. године на једном уговору о превозу соли из Фоче у Борач. Међутим, град је постојао и прије јер је поменут у X вијеку у дјелима византијског цара Константина Порфирогенита.

Борач спада у утврђења од посебног значаја. Саграђен је на неприступачном терену уз обје стране ријеке, на веома погодном мјесту гдје Прача нагло савија у двоструку окуку, тако да је то мјесто било природно заштићено са три стране оштрим падинама кањона.

До града се може доћи успоном из кањона ријеке Праче или из правца Рогатице, преко села Варошиште.

У непосредној близини Варошишта налази се једна од три царинарнице, колико су их укупно посједовали Павловићи, и некропола стећака. Трг с царинарницом био је повезан караванским путем који је долином Праче ишао даље према Дрини и имао везу са Дубровником, главним трговачким центром, што је омогућило Павловићима да стекну богатство на царини и трговини, јер велики дио караванског пута био је под њиховом влашћу.

Некропола стећака у Варошишту

Посебну пажњу на прилазу граду привлачи некропола стећака, јер је на једном стећку исклесан коњаник и његов водич са заставом. Постоје наводи да је на стећку приказан сам војвода Радослав Павловић.

Приказ Радослава Павловића на некрополи?

Након некропола почиње узвишење које води до старог града Борач. Град се простирао на површини од 25.000 m2 обухваћеној бедемима, с обје стране ријеке Праче.

На лијевој страни од моста стазом до Виса налази се Доловска градина названа по селу Долови. На десној страни Праче, град је био смјештен на три различите коте — Мала градина, Велика градина и Велика стијена. Доловска градина је удаљена око 500 m ваздушне линије од Велике стијене. Сва три дијела града на десној страни повезани су калдрмисаним путем ширине од 2,5 до 3 m, чији су остаци и данас видљиви.

Велика стијена и Велика градина, скица Ђока Мазалића

Најстарији дио града је Велика стијена, саграђена прије употребе ватреног оружја, вјероватно на темељима утврђења поменутог у X вијеку. Овај дио града је природно био најбоље заштићен. Имао је једну или двије куле и био је неосвојив. На супротној страни ријеке изграђена је Доловска градина заштићена са обје стране двјема округлим кулама. На Велику стијену се надовезује Велика градина са четири обора и дворишта која су грађена терасасто. Обори су служили за испашу коња, воћарство или повртарство.

Обори Борача опасани зидинама

У другом обору налазио се феудални двор, а на самом крају обора је била добро озидана цистерна са округлим резервоаром за воду. Ту су становали Павловићи и управо из тог мјеста управљали својим посједима. Из Борача су издавали повеље, примали стране дипломате, дубровачке сликаре, коваче и остале занатлије.

Поглед са Мале градине на Велику градину и Велику стијену

Стално боравиште Павловића било је пуно живота. Двор је имао своје забављаче, фрулаше, трубаче, лауренте, добошаре, жонглере, који су често наступали и у Дубровнику.

Четврти обор састојао се од три терасе, од којих је најдоња најинтересантнија и највећа, јер је кроз њу водио главни улаз у град. Познати српски сликар Ђоко Мазалић је забиљежио да је пут од главне капије водио до гробнице и каменог крста. Међутим, данас је тај пут зарастао па је тешко ићи даље до гробнице и крста, по стрмом и неприступачном терену који су насељени поскоци (lat. Vipera ammodytes).

Поскок (lat. Vipera ammodytes)

Сјевероисточно од Велике градине, у посљедњој фази градње настала је Мала градина. Овај дио града има одбрамбене карактеристике и највјероватније је служио као војно сједиште и први одбрамбени бедем од непријатеља. На излазу из Мале градине према Великој, између двије куле са источне и западне стране налази се гроб са стећком. Окренут је у правцу исток–запад, а пажњу привлачи уклесан крст на источном дијелу камене плоче. Гроб је окружен темељима у облику правилног четвороугла, што наводи на помисао да је ту некада била посебна просторија, вјероватно сазидана да истакне значај овог гроба.

Гроб са стећком и уклесаним крстом

Бедеми, одбрамбени зидови, куле, стражарница и двор били су саграђени од камена, а све остале зграде биле су од дрвета. Средњовјековни градитељи показали су и велику креативност приликом градње, јер су на неким мјестима природне стијене клештени у различите облике и коришћене као основе за градњу зграда и цистерни.

Град је био наоружан самострелима и топовима, који су често набављани из Дубровника. На терену је нађен велики број камених кугли, што потврђује ова сазнања.

Временом се испод града Борача развило Подграђе. 1417. године Подграђе постаје веома важно одредиште каравана. Оно привлачи трговце и погодно је мјесто одакле се могло ићи у сјевероисточну Босну.

</б>Остаци цистерне?

Пробна ископавања на средњовјековном граду Борачу рађена су 1962. године, међутим, да би се сазнало више о овом комплексу у будућности је потребно организовати већа и захтјевнија истраживања.

Почетна сазнања и истраживања Скарића, Мазалића, Анђелића и других представљају одличну основу за даља археолошка истраживања која би потврдила, кориговала или оповргла досадашња сазнања.

</б>
Исклесане стијене

Борач је некада, уз Бобовац и Јајце, спадао у ред највећих средњовјековних градова босанске државе. Град је највјероватније срушен врло брзо након пада Босне у турске руке и већ 1485. године био је напуштен и пао у заборав, толико да су многи историчари гријешили и смјештали га на погрешно мјесто.

Био је симбол моћи и угледа српске властелинске породице Павловића, а данас је само комплекс рушевина које чекају истраживаче, санацију и адаптацију у туристичке и друге сврхе.

Боља повезаност са Вишеградом и Пала новим путем у будућности би Борач учинила доступнијим, чиме би се створили још бољи услови за уређење овог културно-историјског споменика.

</б></б></б>
Бедеми Борача

(www.palelive.com