Жељко Грујић, пјесник, есејиста, књижевни критичар и новинар, преминуо је 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.

Жељко Грујић рођен је 1961. године у Сарајеву. Од почетка рата радио је као новинар у Срни, а 1994-1997. обављао дужност главног и одговорног уредника.

Почетком 2000. године Грујић се повлачи из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци Пале, у којој је покренуо Завичајно одјељење, једно од најбољих у Републици Српској.

Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.

Он је објавио збирке поезије „Сонети саучешћа“, „Руже Јерихона“, „Стид и мјесечина“, те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“, као и есеја „Отаџбина и оцеубице“.

Грујићева посљедња књига „Уби ме нејака ријеч“ објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Народна библиотека Пале постхумно је објавила Грујићеве књиге „Вијек и по српског политичког мазохизма“ и „Живот у фусноти“.

На Сарајевским данима поезије 2001. године Грујић је добио награду „Пјесник – свједок времена“ за збирку поезије „Руже Јерихона“, која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској објављеном у 2000. години.

На „Видовданским пјесничким сусретима“ на Сокоцу 2018. године Грујић је награђен „Видовданском повељом“ за збирку пјесама „Стид и мјесечина“.

Сам Грујић тада је рекао да ова награда за њега има посебан значај јер њен назив садржи све оно што омеђује наш карактер и биће, те му даје ентитетску пуноћу.

У знак сјећања на овог ствараоца сваке године почетком септембра на Палама се одржава манифестација „Дани Жељка Грујића“ коју организују Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

(www.palelive.com / Срна)