
Да ли сте се икада запитали зашто имамо двије Миљацке? Паљанску и Мокрањску Миљацку! Да ли су се те ријеке одувијек тако звале? Да ли се Паљанска улијева у мању Мокрањску Миљацку или је обратно?
Е па одговор на једно питање је можда дао Коста Н. Костић који је 1900. године писао о Трговинским центрима и друмовима по српској земљи, за Београдске општинске новине. Истражујући старе мапе и латинске путописе Костић пише:
Главни трговински друм из Сарајева је полазио на ЈИ (југоисток), уз Миљацку, поред дан. развалина Старога Града или Кодидела. Кодидел. (У спом. civitas Chodidich, Codivet, Chodiceh, Chodidicum). Већ у пол. XV. в. Кодидел беше у турским рукама и са Брх-Босном беше од првих турских етапа у Босни. У Апр. 1459. г Краљ Тома освоји од Турака Кодидел, подграђе попали, а народ нешто поубија, а нешто у ропство одведе. Ово је пустошење учинило, да Кодидел пропадне. Град је постојао и у XVI. в., јер га Зен (1550. г.) спомиње (Kodidel). У граду је седео турски кастелан са 50 Јаничара. Данас од Кодидела постоје развалине на ушћу Палошћице у Миљацку, испод М. Требевића.) Из Кодидела је друм ишао у трг Прачу…
Костић је као извор за овај назив Паљанске Миљацке користио карту Др. Блау, Реисен – Рошк. Студ ц. 148. До ове карте нисмо дошли, али из овога се види да је Паљанска Миљацка уцртана као Палошћица! Уколико би се испоставило да је то стари назив за Паљанску Миљацку, то би у великој мјери могло да промијени и утиче на сазнања о поријеклу имена Пале.
Ако је Паљанска Миљацка некад заиста носила име Палошћица, онда то није само замијењено име једне ријеке — то је траг старог назива који можда води до самог коријена имена Пале. Јер, гдје је Палошћица, ту је и Пало или Палош, што је можда и настанак топонима Пале!
(www.palelive.com / Пише: Станишић Владимир)