Огласи
НАТО бомбардовања Републике Српске у августу и септембру 1995. године била је злочиначка акција у којој су уништени бројни економски, војни, културни и други потенцијали Српске, рекао је данас на Палама историчар Георгије Вулић.
Вулић је подсјетио да је током НАТО бомбардовања под називом „Намјерна сила“ убијено 46 бораца и седам цивила, наводећи да је то била агресија у којој су се НАТО снаге отворено сврстале против Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.
„Својим дјеловањем НАТО снаге су у великој мјери утицале и на сам исход рата јер су након њихових дејстава заузети значајни дијелови дотадашње територије Републике Српске“, изјавио је Вулић новинарима уочи округлог стола о НАТО агресији на Републику Српску организованом поводом Дана сјећања на жртве НАТО-а.
Вулић објашњава да је циљ био да се територија Републике Српске сведе на испод или око 49 одсто тих предвиђених територија БиХ.
Пуковник у пензији Сретко Шкипина рекао је да су НАТО снаге бомбардовањем нанijеле велико зло српском народу.
„Тада сам био командант касарне на Палама и техничког складишта са муницијом у Јахоринском потоку. Бомбардовање је почело 30. августа и да смо били свјесни да ће бити погођени и војни објекти. Већ првог дана погођено је пет објеката од укупно 30 у комплексу складишта“, навео је Шкипина.
Он је додао да су предузели све мјере како би склонили муницију, технику и људство.
Шкипина је рекао да је бомардовање трајало до 15. септембра и да је сваки објекат у складишту био уништен или погођен, али да су успјели да спасу велику количину муниције и средстава јер је највећа опасност пријетила од два објекта у којима је било око 800 килограма експлозива ТНТ.
„Као стручњак знао сам да би њихов погодак изазвао експлозију и уништење Пала и околине. Одмах сам предузео мјере да се експлозив премјести. Уз помоћ тадашњег предсједника извршног одбора општине Пале Ранка Јокића, људи и возила почели смо са изношењем експлозива, чиме су спријечене још веће посљедице“, навео је Шкипина.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево и један од учесника округлог стола Бошко Југовић рекао је да је важно да сваке године анализирају шта се то дешавало за вријеме НАТО бомбардовања Републике Српске, иако је свима јасно да је у питању агресија на српске просторе.
„НАТО агресија је била на све српске просторе како би се нанијела што већа штета и неправда српском народу јер Срби његују православље, дух традиције, поштовање према својој држави и воде само ослободилачке ратове. Зато је добро организовати овакве округле столове због културе сјећања“, рекао је Југовић.
Округли сто поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања и агресије на Српску организовала је Народна библиотека Пале, чији је директор Бојан Чворо рекао да је циљ да млађим генерацијама прикажу шта се тачно дешавало 1995. године за вријеме бомбардовања Републике Српске.
Он је навео да су овакви округли столови значајно допринијели да историјске чињенице изађу на видјело.
Напад авијације на Републику Српску почео је 30. августа 1995. године, прво на положаје и инфраструктуру Војске Републике Српске /ВРС/, а касније неселективно и по цивилним циљевима.
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци „Маркале“, за коју су оптужени Срби, а за које је већина артиљеријских стручњака рекла да је немогуће да је изазвана минобацачком гранатом са српских положаја.
У операцији је учествовало 15 земаља НАТО-а, од којих је осам употријебило авијацију, са укупно 400 летјелица, а 5.000 војника било је у логистичкој подршци.
У нападима НАТО-а на Републику Српску учествовале су САД, Велика Британија, Француска, Турска, Њемачка, Италија, Холандија и Шпанија.
На територију Републике Српске за 16 дана НАТО агресије бачено је више од 1.000 авио-бомби и крстарећих ракета, односно више од 110 тона експлозива, а од посљедица кориштења осиромашеног уранијума и данас умиру грађани Српске.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, убијено је 46 бораца и седам цивила.
Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској обиљежава се 9. септембра јер је тог датума 1995. године пилот НАТО-а на срушеном мосту недалеко од Семизовца, код Сарајева, убио сестру и брата Радмилу и Раденка Галинац који су међу првим жртвама агресије.
Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске.
(www.palelive.com / Срна)
