Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Православни богословски факултет у Фочи је научним скупом „Никеја – сусрет Јерусалима и Атине“ обиљежио 1.700 година од када је у Никеји одржан Први васељенски сабор, што је био увод у дефинисање једног православног обрасца вјере у Цркви.
Ђакон Божидар Васиљевић подсјетио је да је Сабор у Никеји окупио православне епископе широм тада познатог свијета, али и њихове неистомишљенике у самој Цркви.
Окупљање је било на иницијативу цара Константина, чиме је црква, разграната по царству и изван граница, добила прилику да одбрани, али и утемељи и дефинише вјеру према свијету.
„Међутим, због словцета или ријечи која није у канону Светога Писма, како су тврдили аријанци, долази касније до аријанске јереси која је, благодаћу интервенције и смирења цара Константина, повољно ријешена по Цркву“, навео је ђакон Васиљевић.
Они су своја учења, додао је Васиљевић, базирали на дубоком увјерењу да је Господ Исус Христос сличан, али не и једносуштан Богу, створен као и ми, али са том разликом што је више биће налик оваплоћеном анђелу – обоготворени човјек.
„Дакле, аријанска вјера у Христа као рођеног створења сличног, тј. богоподобног или сличносушног Богу Оцу, била је клизав терен за неупућене и лакомислене“, указао је Васиљевић.
Васиљевић је навео да је Велики и Свети Сабор у Никеји догмат о једносушности поставио на телеолошки и теолошки пијадестал, те да има дубоке рефлексије на Литургију и све друге сегменте богословља и живота у Цркви.
„У Никеји се утемељује и открива, нарочито у лику и дјелу Светог Атанасија Александријског, догмат о Тројичности. С тога Првом васељенском сабору одајемо свештену доксологију, признање и анамнезу“, закључио је Васиљевић.
Први васељенски сабор одржан у Никеји 325. године у вријеме цара Константина Великог истински је образац по којем су одлуке доношене на свим васељенским саборима. Његов значај се огледа и у томе што је подигнут глас против аријевске јереси и што је усвојен Символ вјере.
(www.palelive.com / Срна)
