У пуцањ Пере Тунгуза слили се вијекови борбе Срба за националну самосвијест

У пуцањ хајдучког харамбаше Пера Тунгуза на турске кириџије у Бишини, 5. јула 1875. године слили су се вијекови народног бола, страдања и сеоба, али и сталне борбе Срба за очување националне самосвијести и православне вјере, изјавио је Срни директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.

Мастиловић је напоменуо да је овај пуцањ од‌јекнуо послије неколико дана у Крековима и запалио ватру већ дуже времена припреманог и очекиваног Херцеговачког устанка.

Он је нагласио да заједничко централно обиљежавање 150 година од Херцеговачког устанка, које у Невесињу у нед‌јељу, 6. јула, организују Србија и Република Српска, представља један од важних сегмената успостављања колективне културе памћења српског народа.

„Херцеговачки устанак, који је прије 150 година започео у Невесињу, није имао локални карактер, већ је један од најзначајнијих догађаја у новијој историји цјелокупног српског народа“, нагласио је Мастиловић.

Он је подсјетио да се пламен Херцеговачког устанка временом проширио до те мјере да је отворио не само српско питање на читавом Балкану, већ и Велику источну кризу која је на крају довела до Берлинског конгреса 1878. године и нове геополитичке мапе Европе.

Према његовим ријечима, српски народ тада је још једном показао своју унутрашњу снагу, националну самосвијест и прегалачку спремност да на своја леђа упрти бреме историје и искорачи на свјетску позорницу.

Због тога, истиче Мастиловић, ово је један од датума који припада цјелокупном српском народу и његовој колективној култури памћења, па га треба да обиљежава сваки Србин, без обзира гд‌је живио.

„Зато, Сабор у Невесињу у нед‌јеље, 6. јула, није само прилика да одамо почаст нашим прецима, већ и да се сви заједно као народ подсјетимо колико смо вољели слободу, колико смо се упорно и истрајно борили и умирали за њу и колико је данас волимо, памтећи борбе и жртве наших предака“, поручио је Мастиловић.

(www.palelive.com / Срна)