У Дејтону су преговарали представници три конститутивна народа, а не заступници идеје „грађанска БиХ“

0

БАЊАЛУКА – Професор уставног права Синиша Каран упитао је да ли можемо замислити да су 1995. у Дејтону сјели Сејдић, Финци, Зорић, Пилав, Пударић, Комшић и Ковачевић и потписали мир и да је 1995. године рат прекинут договором заступника идеје, како је одмила називају, „грађанске БиХ“?

Каран је указао да се ниједног трена не смије заборавити да су у Дејтону сјели представници три конститутивна народа и договорили мир и заједнички живот.

„Коначно су маске пале, грађанин /Кристијан/ Шмит је јасно рекао да је дио међународне заједнице користио пресуде Уставног суда БиХ и одлуке високих представника као алат да би на силу мијењали уставни поредак и стварали ‘грађанску БиХ’, тј. унитарну државу са циљем доминације једног /бошњачког/ народа кроз одустајање од идеје конститутивности“, истакао је Каран.

Он је изјавио Срни да овакве активности, тек од‌јевене у „демократско“ рухо представљају опасност по све грађане у БиХ.

„Политика доминације, дестабилизације, те опасна политика превласти коју годинама проводе Уставни суд БиХ и ОХР је рушилачка политика!“, оцијенио је професор уставног права.

Он је подсјетио да је Дејтонским мировним споразумом конституисана БиХ која се састоји од два ентитета и три конститутивна народа – Срба, Бошњака и Хрвата, док се права свих осталих морају уважити и поштовати, при чему се права једног од три конститутивна народа не смију никако нарушавати.

„Било каква одлука или промјена која би нарушила равнотежу између три народа би била опасна по саму БиХ. Политика доминације свјесно руши БиХ, али мора се знати да је конститутивност кључни, есенцијални, генерички, конституционални елемент као кровно, опште и највеће начело и идеја једине могуће повезнице три народа /носиоца суверенитета/, територијално одређени у два ентитета“, појаснио је Каран.

Он је навео да је у БиХ неопходно очувати мир и стабилности, а то је могуће само уз уважавање женевско-њујоршких основних договорених принципа у којима је конститутивност надначело, принцип и уставна норма, оквир могућег – супротан принципу доминације као оквира немогућег.

(www.palelive.com / Срна)

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare