Трећи дан „Филмског кампуса“: филм кроз историју и технологију

Трећи дан „Филмског кампуса Кинотеке Републике Српске“ обиљежила су предавања режисера и сценаристе Слободана Симојловића и историчара филма Александра Саше Ердељановића.

Слободан Симојловић је својим предавањем „Неки естетски и морални аспекти коришћења вјештачке интелигенције у документарном филму“ полазницима кампуса указао на могућности које пружа коришћење вјештачке интелигенције приликом снимања филма, али и на могуће проблеме и изазове који долазе са развојем технологије.

Симојловић је рекао да су некада први покушаји коришћења нових технологија у филму били засновани на импровизацији, али су брзо замијењени озбиљнијим приступом – употребом архивске грађе, коментара историчара и реконструкција. Тако је настало и занимљиво остварење о легендарном Вудстоку.

„Када се фотографија замрзне као ‘фриз фрејм’, а потом оживи покретом, видимо да такви ефекти данас настају захваљујући вештачкој интелигенцији“, рекао је Симојловић.

Према ријечима Слободана Симојловића вјештачка интелигенција већ налази широку примјену у филмској индустрији: користи се за брисање техничких грешака у кадровима, израду сториборда и планирање компликованих сцена, али отвара и бројна етичка питања.

Симојловић сматра да ће АИ ускоро моћи да прави читаве филмове и сценарије, али то отвара питање будућности редитеља и сценариста. Естетска примјена ових технологија, како каже, зависи од жанра и контекста – у комедији је све дозвољено, док у документаристици постаје морално спорно.

Симојловић је предавање је завршио закључком да је вештачка интелигенција истовремено и инспиративна и опасна алатка, јер може створити умјетност, али и нарушити стварност.

Друго предавање трећег дана кампуса одржао је историчар филма Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке. Ердељановић је одржао предавање под насловом „Карађорђе или Улрих Цељски и Владислав Хуњади – који је заправо први српски и балкански играни филм?“

Александар Ердељановић рекао је да су након вишедеценијских истраживања, филмски историчари потврдили да је први српски играни филм „Карађорђе“ из 1911. године једно од највреднијих открића у историји југословенске кинематографије. Према његовим ријечима филм је дуго сматран изгубљеним, све док није пронађен у Бечу 2003. године, непосредно пред обиљежавање двестоте годишњице Првог српског устанка. Сматра се да је овај налаз највећи допринос очувању раног филмског насљеђа Србије.

„Редитељ Чича Илија Станојевић и продуцент Светозар Боторић снимили су „Карађорђа“ на више локација у Београду и околини — на Калемегдану, Топчидеру, Ади Циганлији и Бањици — користећи сценографију Народног позоришта и учешће војске у масовним сценама. Филм је имао чак 17 целина и био је један од најдужих у Европи тог времена, трајао је око 50 минута“, истакао је Ердељановић.

Према његовим ријечима, филм је након Првог свјетског рата повремено приказиван у Србији и међу исељеницима у САД, а потом је нестао из јавности. Поновно откриће открило је и дијелове других раних остварења, попут документарних материјала Ђоке Богдановића и филмова сниматеља Самсона Чернова. Ови налази показују да је Србија сачувала преко 70 одсто филмске грађе из периода до 1918. године — што је изузетан резултат у свјетским оквирима.

Након предавања полазници кампа имали су прилику да погледају кратка филмска остварења својих колега са Факултета драмских уметности из Београда.

Полазници кампа ће данас у послијеподневним часовима посјетити пећину „Орловача“.

У склопу програма „Филмског кампуса“ вечерас ће у Културном центру Пале бити приказан филм „Име народа“, режисера Дарка Бајића. Улаз је слободан за посјетиоце.

(www.palelive.com / Катарина Дивчић)