Тајна Градића: Изгубљено утврђење у срцу Романије

Недалеко од познате планинарске стазе „Соколов пут“, 430 метара ваздушне линије од Планинарског дома „Црвене стијене“, у дубини романијске шуме, налази се нешто што би могло да промијени мапу праисторијских и војних локалитета у источном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине.

На узвишењу висине 1396 метара, на мјесту са топонимом Градић, откривени су остаци мистериозног утврђења, око којег и даље кружи више питања него одговора.

Први су на ово мјесто наишли заљубљеници у планину – чланови Планинарског друштва „Гласинац“, који истражују Романију. Оно што су тамо затекли, многе је довело у недоумицу и распламсало жељу зе новим сазнањима. Ради се о комплексу окруженом каменим зидинама дебљим од једног метра, који се протежу у неправилној линији у дужини од преко 300 метара.

Унутар тог облика налазе се остаци три објекта, од којих један наликује осматрачници, окренутој према долини – према Равној Романији. Са тог положаја, ако је шуме некада било мање, могао се надгледати читав прилаз планинском масиву.

Сви објекти су грађени техником сувог зида, без малтера, што је карактеристика и праисторијске и касније војне архитектуре. Једини начин да сазнамо праву истину је – археологија. Стручна истраживања, сондаже, слојевито ископавање – то је оно што Градић сигурно заслужује.

Два већа објекта унутар комплекса грађена су у правилном квадратном облику, што зачуђује познаваоце праисторијских градина овог краја. Такав геометријски прецизан начин градње није уобичајен за илирска утврђења која су досад проучена у Сарајевско-романијском региону. Да ли је, онда, у питању објекат новијег датума?

Градић

1 од 6

Кључ у разумијевању може бити аустроугарска војна карта из 1887. године на којој је Градић јасно уцртан. То отвара врата могућности да су Аустроугари управо на темељима неког старијег објекта подигли своју позицију за артиљерију. Историјски контекст подржава ову тезу – на Романији су биле размјештене бројне карауле, жандармеријске станице и артиљеријске тачке, које су контролисале путеве и браниле царевину од хајдучких напада.

Караула и жандармеријска станица су биле постављене поред самог пута. Данас би то била локација преко пута Планинарског дома „Црвене стијене“.

Још једно узбудљиво откриће је у непосредној близини. На свега 180 метара од градине, ка Црвеним стијенама, налази се некропола с најмање десет праисторијских громила. Једна од њих је очито већ била мета пљачкаша, јер је раскопана до дубине од једног метра. Ни археолошки лексикони, ни академске базе података не помињу ни Градић ни ову некрополу. То значи само једно – пред нама је откриће које још увијек чека да буде научно истражено.

Некропола

1 од 4

Већина гласиначких градина подигнута је у позном бронзаном и раном гвозденом добу, што кореспондира са периодом јачања илирских племена. На ширем подручју Западног Балкана јављају се бројна утврђења на брежуљцима – као знак раздобља несигурности и потребе за заштитом.

У случају Сарајевско-романијске регије, претпоставља се да је изградња градина била одговор на појачане сукобе међу племенима или притиске са сјевера. Како је отпочело гвоздено доба (око 8.–7. вијека п. н. е.), становништво се концентрише у утврђеним чвориштима и број житеља расте, што кулминира у тзв. Гласинац IV–V фази (800–250. п. н. е.) када по броју доминирају градине и гробови тог периода. Управо тада се и формира препознатљива Гласиначка култура гвозденог доба, са свим својим особеностима.

Археолози тек треба да детаљно истраже „Градић“, али се већ сада могу повући неке паралеле. Уколико се пронађе керамика, оружје или алатке, стилска анализа ће показати има ли сличности са већ документованим гласиначким артефактима. Такође, јако је важно да „Градић“ има повезану некрополу – групу громила у околини. То указује да је и тај локалитет био дио истог културног обрасца – насеље са сопственим светилиштем.

Је ли ово било светилиште или стражарница? Да ли је осматрачница служила Илирима, Аустроугарима за аљтиљерију или можда хајдуцима који су, ко зна, можда управо одавде надгледали караване на царском друму из правца Сокоца?

Историја најчешће лежи закопана под земљом, и можда је управо ова градина карика која недостаје у разумијевању праисторијске мреже насеобина, осматрачница и светилишта која су исписивала простор Гласинца и Романије прије више од двије и по хиљаде година.

(www.palelive.com / Пишу Новица Короман и Станишић Владимир)