Света подрињска земља – баштиник српске писмености

ФОЧА – У најтежим временима, почетком 16. вијека, када су нестале српске државе и када је угашена Пећка патријаршија, Срби су смогли снаге, храбрости и мудрости да на турску најезду одговоре културом и покретањем штампарије у Горажду, што је имало огроман значај у очувању православне вјере и српске писмености, истакао је декан Богословског факултета Дарко Ђого у Фочи на отварању изложбе „Света подрињска земља – баштиник српске писмености“.

Поводом Међународног дана писмености, фочански Центар за културу и информисање приредио је изложбу графичких радова насталих на три саборовања графичара у Новом Горажду, којима су та општина и Митрополија дабробосанска обиљежили пет вијекова од настанка Горажданске штампарије – једне од првих српских штампарија.

Ђого је истакао да је изложба резултат инспирације савремених умјетника прошлошћу, те да је у том смислу веома важно да се културни облици из прошлости искористе као надахнуће за садашњост и будућност.

Он је навео да прошлост даје одговоре на многа питања данашњице.

„Када имамо нешто попут Горажданске штампарије, која је настала почетком 16. вијека, када су исцрпљене наше политичке и економске могућности, када у црквеном смислу долази до затамњења, једног веома сивог и мрачног времена, можемо да видимо да је неко имао смисао, погледао је у своју прошлост, у немањићки златни вијек. Али није само размишљао – имамо златни вијек, хајде да нацртамо неку цркву, него је размишљао, хајде да писменост умножимо неком у то доба најсавременијом технологијом која се тек појавила – штампом“, навео је Ђого.

Он је додао да је то одличан одговор за данашње недоумице.

„Ми смо често убачени у то да као морамо да бирамо између прошлости и будућности, а то је у ствари лажна дилема. Кључеви будућности се крију у прошлости, а прошлост је заправо позив на будућност“, нагласио је Ђого, који је на отварању изложбе одржао предавање о српској писмености.

Он је подсјетио да су браћа Теодор и Ђурађ Љубавић, синови оснивача штампарије Божидара Горажданина, од 1519. до 1523. године у Цркви Светог Ђорђа код Горажда, задужбини херцега од Светог Саве Стјепана Косаче, на српској ћирилици штампали три веома важне књиге – Литургију, Молитвеник и Псалтир.

„То је српскословенски језик, који у суштини и није толико различит од данашњег нашег црквеног језика, а који нажалост велики број наших у савеменом смислу описмењених људи не жели и не налази начина да уложи труда да тај језик и ту писменост савлада. Мислим да је то велика штета, јер не можемо говорити о трајном постојању и трајном културном сјећању, ако нисмо у стању и немамо вољу да прочитамо један текст старији од тридесетих година 19. вијека“, навео је Ђого.

Подсјећајући да приморци сматрају да је Бокељ тек неко ко је живио девет пасова /кољена/ у Боки которској, Ђого је истакао да је човјек писмен ако може да разумије бар посљедњих девет пасова културних предака. Он је указао да је потребно описмењавање на дубљи начин и преношење те дубоке писмености на д‌јецу.

„Дан свјетске писмености, у ствари дан свјетске словесности, нас позива да схватимо да кључ наше писмености није само у функционалном описмењавању, јер оно доводи до тога да д‌јеца све сведу на `ошишану` латиницу. Ми или ћемо бити народ који је свјестан дубоко својих коријена и у њима налази своје надхнуће или ће се све свести на `ошишану` латиницу, док и њу не замијене ови емоџији и мимови“, рекао је Ђого.

Шеф Одсјека за управљање развојем, финансије, привреду и друштвене д‌јелатности општине Ново Горажде Томислав Чарапић подсјетио је да је саборовање графичара „Теодор Љубавић“ у тој општини утемељено 2019. године и да је до сада на три саборовања настало 65 графика, а да је за изложбу изабрано 37 радова, те да су умјетници из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

„Хтјели смо да водимо дијалог са нашом прошлошћу, односно да умјетници кроз своје графике воде дијалог са браћом Љубавић и њиховим д‌јелом од прије 500 година. И у наредном периоду планирамо да организујемо саборовање графичара, а на подручју наше општине градимо културни центар, који ће бити основа даљег саборовања“, рекао је Чарапић.

Вршилац дужности директора фочанског Центра за културу и информисање Радмила Првуловић рекла је да се под светом подрињском земљом – баштиником српске писмености, подразумијева све оно што се вијековима стварало на овом простору – цркве, манастири, школе, мученици и новомученици.

„У Горажданској штампарији Срби су штампали књиге прије Београда и прије Загреба. Ако идемо даље, наићи ћемо на Чајничку Красницу и Чајниче, гд‌је је настала прва рукописна књига на простору БиХ – Чајничко јеванђеље“, напоменула је Првуловићева.

Она је подсјетила и на велика страдања подрињских Срба, на новомученике из Старог Брода и свештеномученике Момчила Гргуревића и Будимира Соколовића из Фоче.

„Када све то обухватимо, схватамо зашто је ова света подрињска земља и земља писмености и земља духовности. Колико Срби имају трага, колико имају д‌јела у својој богатој култури, сваки дан бисмо могли да имамо по једну овакву изложбу, не само у Фочи, мислим на читаву Српску и на Србију“, навела је Првуловићева.

У галерији Центра за културу и информисање, изложба „Света подрињска земља – баштиник српске писмености“ моћи ће да се погледа наредних 30 дана.

(www.palelive.com / Srna)