ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого изјавио је Срни да је за сарајевске Србе егзодус прије три деценије био једина опција да буду слободни и у својој држави Републици Српској и истакао да је данашње Сарајево и даље оптерећено доминантно агресивним односом према Србима.

Ђого истиче да су слобода и отаџбина Србима потребне као ваздух.

„Не каже се узалуд отаџбина је као здравље и заиста је тако. За нас, сарајевске Србе, егзодус је био једина опција да будемо своји на своме“, поручио је Ђого.

Он наводи да су Срби који су вијековима градили Сарајево и дали печат и дух том граду, који је и узрастао на крилима српских трговаца и грађанске класе средином 19. и друге половине 20. вијека, морали на крају рата у БиХ да сву историју спакују у неколико дана и са својих огњишта крену ка слободним српским територијама, а неки, нажалост, и у иностранство.

„Сви смо кренули, схватајући да је за нас важније, драже и боље ништа под српском влашћу него све под туђинском. Дубоко у души осјећали смо да читав ратни напор не би био крунисан да немамо Републику Српску, као и да не можемо живјети у некој другој држави“, истиче Ђого.

СЈЕЋАЊЕ НА ЕГЗОДУС И ДАНАС БУДИ БОЛНЕ СЦЕНЕ

Ђого напомиње да није било лако сарајевским Србима јер и данас, након 30 година, сјећање на егзодус буди болне сцене.

Према његовим ријечима, Срби су у том историјском егзодусу након ратне побједе морали под притиском и пријетњама муслиманских власти у Сарајеву да спакују сав свој живот и напусте своја огњишта.

„Живио сам десетак година у Сарајеву, па и мени није било лако тих десет година да оставим, а како је тек било тешко људима који су ту рођени или су као врло мали дошли и читав свој живот остварили у Сарајеву, гдје су у рату одбранили Јеврејско гробље или Грбавицу, као и већи дио тадашњих сарајевских општина. Они су дали огромне жртве, а онда је неко потписао да је све то припало неком другом и да је читава та жртва наизглед била узалудна“, наводи Ђого.

Према његовим ријечима, у тако напетој и турбулентној политичкој послијератној ситуацији Срби су морали да крену јер су схватили да, ако је створена Република Српска, ту гдје јесте и таква каква јесте, онда вриједи живјети само на територији која се зове Српска.

Ђого каже да су то биле библијске сцене у којима су Срби са собом носили чак и своје упокојене.

САРАЈЕВО И ДАНАС АГРЕСИВНО ПРЕМА СРБИМА

„Неко ће данас можда рећи да је то било непотребно. Неко ће рећи да је то било превише грубо. Неко ће рећи да људи нису схватали да ће се и послије тога живјети заједно или једни поред других. Али, данас је довољно само отићи и попити кафу у Сарајеву и покушати да са улица тог града на Миљацки вратите слике свог дјетињства, па ћете чути колико је то данашње Сарајево оптерећено и даље доминантно агресивним односом према Србима“, истиче Ђого.

Он указује да је просто несхватљиво да већина „политичког Сарајева“ и данас Пале и цијело Српско Сарајево доживљава као симболе некакве агресије, што апсолутно није тачно.

Према његовим ријечима, сарајевски Срби су у том пресудном историјском тренутку егзодуса реаговали интуитивно, јер су препознали да не могу остати и опстати тамо гдје им неће дати да буду слободни и да буду Срби.

САРАЈЕВСКА ЦРКВА ПРЕОБРАЖЕЊА СКРНАВЉЕНА И НАКОН РАТА

„Кад погледамо данас и случајеве отимања имовине Српској православној цркви, прекопавања гробаља и однос према нашим православним црквама, мада има и коректних људи, видимо да постоје и болне чињенице, попут оне да је Црква Преображења у Сарајеву највише нападана и скрнављена, од рата па наовамо“, указује Ђого.

Према његовим ријечима, кад муслимански екстремисти нису могли да учине неко веће зло над овом или другим црквама у Федерацији БиХ, онда су у својој пакости настојали да бар изгребу или на неки други начин оштете аутомобиле свештеника Српске православне цркве.

Он напомиње да сарајевски Срби прије 30 година нису били ни бијесни ни залуђени, нити заведени, него су наслутили каква опасност пријети по њихове животе и имовину ако остану на територији под муслиманском влашћу.

„Ипак, ма колико се наше српско срце цијепало кад остављаш своју кућу, свој стан, читав свој живот, своју историју, кад све своје остављаш, просто си свјестан и одлучан да мораш да пођеш тамо гдје је Република Српска, гдје ћеш се осјећати слободним и онакав какав си желио да будеш и какви Срби увијек желе да буду“, истиче Ђого.

(www.palelive.com / Срна)