Огласи
СОКОЛАЦ – Општина Соколац привлачи туристе адреналинском атракцијом вија ферата „Соколов пут“ на Црвеним стијенама на Романији, а један од бисера овог краја је и бистра планинска ријека Биоштица, погодна за спортски риболов и вожњу кајаком.
Драгана Вукосављевић из Туристичке организације „Соколац“ рекла је Срни да постоји идеја да се у кањону Биоштице дугачком 11 километара на рубу са општином Олово организује рафтинг.
Она је истакла да „Соколов пут“ на Романији, на самом рубу са општином Пале, љети посјећује велики број љубитеља адреналинских спортова, али и заинтересованих посматрача, који желе да виде пењаче уз стијену „гвозедним путем“ дугачким 350 метара док излазе на коту Црвене стијене.
Према њеним ријечима, у посљедњих шест година неколико стотина бициклиста из других средина долазило је на подручје Сокоца на маунтбајк /MTB/ вожње гдје је у употреби око 200 километара бициклистичких стаза, од којих је обиљежено и уређено 45 километара, у организацији Друштва љубитеља бициклизма „Романија сајклинг“, који нису крили одушевљење љепотама крајолика.
Вукосављевићева је напоменула да значајну улогу у развоју туризма и посебностима које нуди домаћем и страном госту, има бистра, брза и хладна планинска ријека Биоштица, која извире у шуми Малуш недалеко од Сокоца, а о чијој незагађености свједочи и присуство видри и даброва у дијелу тока од тридесетак километара, од којег већи дио пролази кроз ову општину и нуди најбоље могућности активног одмора у природи.
„На `Стрим фишинг купу` на Биоштици у шумовитом предјелу села Жунови сваке године окупи се стотину спортских риболоваца од Триглава до Ђевђелије, од којих неки са породицом уз њену обалу остану више дана“, навела је Вукосављевићева.
Она је нагласила да је вожња кајаком на Биоштици једна од атракција која све више привлачи љубитеље активног одмора у природи на подручју општине Соколац.
Члан Удружења „Романија аутдор“ Мирослав Дивчић рекао је за Срну да је ова прича вриједна пажње свих у заједници јер ће са њом љетна туристичка понуда овог краја бити све траженија и боља.
Он је навео да сезона вожње кајаком на ријеци траје само мјесец-два током љета, те да је велики број људи из других средина посјетио овај неистражени драгуљ општине Соколац, од првог спуста кајаком 2021. године, у дужини од око пет километара, од врела Биоштице до изворишта Кнежак у селу Кнежина.
„Занимљиво је што се пролази преко три слапа, те испод старе камене воденице која и данас купцу нуди брашно мљевено на каменом точку, како се радило одвајкада, што је посебна атракција“, истакао је Дивчић.
Он је изразио увјерење да је спуштање кајаком посебан туристички потенцијал који још није довољно експлоатисан колико би могао бити, те да уз стручне људе треба улагати и у опрему, кајаке и одијела за боравак у хладној води како би та туристичка понуда боравка на отвореном била што боља.
ПОХОД НА ВЕЛИКИ ЛУПОГЛАВ
Секретар Планинарског друштва „Гласинац“ Вера Мијатовић рекла је Срни да су планинари уредили и обиљежили велики број планинарских и бициклистичких стаза, те уложили много труда, уз помоћ донатора и града Источно Сарајево, на изградњи и уређењу Планинарског дома „Црвене стијене“ на Романији, уз који се налази Дјечији адреналин парк „Вјеверица“, на шта су посебно поносни јер овај објекат посјећују бројни гости из региона.
„Оно што посебно радује све планинаре и љубитеље природе су бројни садржаји на Романији, планинарске и бицикистичке стазе, вија ферате `Соколов пут` и `Мрки медвјед`, а полазна станица је Планинарски дом у којем има шест соба са 20 лежајева“, навела је Мијатовићева.
Она каже да планинари „Гласинца“ већ традиционално организују прољећни поход „Врховима Романије“ на Велики Лупоглав /1.652 метра надморске висине/ и угосте више од 200 планинара и љубитеља природе из Србије и свих крајева Републике Српске.
Госте из региона привлаче и „Стаза Старине Новака“, те двије краће кружне које прате кретање хајдучких чета „Мали Грујица“ и „Дијете Грујица“ које су креиране на основу традиционалне приче и легенде о Романији.
Чланови Планинарског друштва „Гласинац“ обиљежили су и кружну стазу која почиње и завршава се код Планинарског дома „Црвене стијене“ до недавно откривеног локалитета Градић, на узвишењу високом 1.396 метара на Романији, који чини комплекс окружен каменим зидинама гдје ће услиједити научна истраживања.
Она је напоменула да је најновија активност Друштва уређење планинарско-туристичке пјешачке стазе „Пут Кнежина“, дугачке око осам километара од врела Биоштице преко узвишења Краваревица до Манастира Пресвете Богородице, извора Кнежак и Султан-Селимове џамије у Кнежини, према пројекту који финансира Туристичка организација града Источно Сарајево.
На овој стази слиједи постављање и два висећа мостића преко ријеке Биоштице који ће бити изузетно безбједни и урађени по стандардима вија ферате, али и доступни за
сваког шетача.
У Кнежини се, каже Мијатовићева, налази и познати извор Кнежак са натписом арапским словима за који мјештани тврде да значи „Много воде, мало хљеба“ и термоминерални извор Топлик са просјечном температуром воде око 17 степени Целзијусових, чије предности нису искориштене.
БРОЈНА АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА
Соколац се може похвалити и богатим археолошким налазиштима, а средином августа навршило 600 година од првог помињања Гласинца и цркве на овом пољу, према Дубровочаком архиву.
Прва археолошка истраживања на Гласинцу започета су крајем 19. вијека, а у вријеме Аустроугарске регистровано је 140 археолошких локалитета на подручју општине Соколац.
На Гласинцу су 1880. године, уз неколико бронзаних предмета, пронађена култна „гласиначка колица“ чији оригинал се налази у Природњачком музеју у Бечу, а прва копија у згради општине Соколац.
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЉЕЂЕ
Посебно мјесто, у новојој историји у културно-историјском насљеђу на подручју Сокоца припада Српском војничким-спомен гр
бљу Нови Зејтинлик на коме почива 963 припадника Војске Републике Српске, погинулих на ратиштима у околини Сарајева, чије посмртне остатке су породице пренијеле након потписивања Дејтонског споразума 1995.године.
„На Унесковој листи свјетске баштине су тумули и некрополе стећака у Лубурић пољу, на листи Националних споменика БиХ је некропола са 300 стећака и темељом средњевјековне цркве на локалитету Црквине на Гласиначком пољу и џамија у Кнежини, док је Велика пећина Биоштица заштићена као специјални геоморфолошки резерват. Гирска пећина је природно добро прве категорије, а пећина Подлипе на Кадића брду је споменик природе“, кажу из Туристичке организације „Соколац“.
(www.palelive.com / Srna)
