Огласи
СОКОЛАЦ – Психотрауматизам код дјеце провлачиће се неколико сљедећих генерација, проналазити се у патологији, а то значи да ће заједница имати посљедице, рекао је неуропсихијатар Миломир Ђерић.
Ђерић, примаријус доктор, се темом психотрауматизма код дјеце у једном сегменту бавио у књизи „Психијатрија у вртлогу рата – Писања и промишљања ратног психијатра“, која је почетком седмице изашла из штампе у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
Ову књигу рецензенти сматрају значајним научним истраживачким радом из области социјалне психијатрије.
„Сматрао сам да је неопходно да се нека дешавања запишу и да то остане за покољења која долазе“, рекао је Ђерић за Срну.
Ђерић је појаснио да је у књизи третирано ратно стање базирано на ономе што је радио током рата у Ратној болници „Коран“, а потом у Болници Главног штаба Војске Републике Српске на Сокоцу.
У таквим ратним околностима се, како каже, обрео у ситуацији гдје су због тадашњих санкција људи из струке остали ускраћени за потребне податке и приступ литературе са стране о праћењу дешавања у том сложеном времену.
„Иако је сваки рат прича за себе, назначио сам начин на који би се могло приступити рјешавању тих проблема, најкраће речено – стручном анализом ситуација“, сматра Ђерић.
Послије свега доживљеног, као непосредни свједок запитао се откуд таква промјена у понашању дојучерашњих другова, комшија, колега, често кумова, брачних и емотивних партнера у односу на припаднике других етничких група.
Желио је да открије шта се догађа са личношћу појединца у условима етнонационалне индоктринације, посебно у условима рата какав је био у БиХ.
„Рат као комплексна друштвена појава, посебно рат кроз који смо ми прошли, ствара потпуно нову социјалну ситуацију која ослобађа мрачне слојеве личности појединца. Толеранција на асоцијално понашање појединаца и група се повећава и оправдава таквим истим понашањем непријатељске стране. Тиме се стварају услови за злочиначка понашања“, појаснио је Ђерић.
Он је нагласио да свако запажа промјене у животним ставовима дојучерашњих блиских особа, а да при томе не примјећује властите промјене.
Ђерић, који је био и национални експерт за ментално здравље код Свјетске здравствене организације и вођа експертског тима, правио је организацију заштите менталног здравља у поратном периоду, о чему између осталог такође пише у овој књизи.
Он је нагласио да је у овој књизи у једну цјелину укомпонован дио материјала који је током рата објављиван на различитим стручним састанцима, те може послужити садашњим и будућим стручњацима из области психијатрије и неуропсихијатрије у вријеме ратних превирања.
(www.palelive.com / Срна)
