У историји српске писмености и културе на простору Босне и Херцеговине, мало је мјеста која имају значај какав има Сопотница код Горажда. Скривена у долини Дрине, овај манастирски комплекс био је више од духовног средишта – био је мјесто гдје је почетком XVI вијека настала прва штампана књига у Босни. У времену када је писана ријеч још увијек била везана за рукопис, у Сопотници је заживјела штампа, доносећи ново поглавље у културној историји ових простора.

Задужбина херцега Стефана и најранији трагови

Црква Светог Георгија у Сопотници подигнута је 1446. године као задужбина херцега Стефана Вукчића Косаче, једне од најмоћнијих личности средњовјековне Босне и Херцеговине. То није претпоставка – то је чињеница уклесана у камен.

На мермерној плочи стоји запис који је преживио вијекове:

„В љето 1446. год. аз раб Христу Богу господин Херцег Стефан ваздвигох храм светога великомученика Христова Георгија моле (се) јему да помолит се за мње грешном Владице моему Христу.“

Овај натпис није само ктиторска порука, већ историјски документ првог реда. Он нам говори о времену, власти и духовности једне епохе, али и о континуитету православне традиције на овом простору.

Већ у XV и XVI вијеку, на зидовима цркве јављају се и други записи који потврђују да Сопотница није била само храм, већ манастир. То значи да је овдје постојало организовано монашко братство, које је, како ће се касније показати, имало и културну, а не само духовну улогу.

Сопотница у турским дефтерима

Посебну тежину причи дају османски пописи, познати као дефтери. У првим пописима Босанског санџака из 1468. и 1469. године, као и у поименичном попису санџака Херцеговина из 1477. године, Сопотница се јасно помиње.

Ови извори откривају нешто веома важно – манастир је имао земљу и приходе, што значи да је био институционално признат и економски одржив чак и под османском влашћу. У времену великих политичких промјена, Сопотница није нестала, већ је наставила да живи.

Тај континуитет је кључан. Управо захваљујући томе, у Сопотници се почетком XVI вијека стварају услови за нешто што је до тада било незамисливо на овом простору – оснивање штампарије.

Горажданска штампарија – почетак штампе у Босни

1 од 6

Почетак XVI вијека доноси велики преокрет. У Сопотници се оснива прва штампарија у Босни, позната као Горажданска штампарија. Оснивач је био Божидар Горажданин, угледни трговац и човјек који је схватио значај нове технологије.

Он је послао монахе – браћу Љубавиће – у Венецију, тадашњи центар штампарства, да науче занат и набаве опрему. То није био мали подухват.

Штампарија почиње са радом 1519. године, када је одштампан Службеник, прва штампана књига у Босни. Убрзо затим, 1521. године излази Псалтир са последовањем, а 1523. године и Молитвеник.

Ове књиге нису биле обичне. Штампане су на ћирилици, на црквенословенском језику српске редакције, са изразито развијеном типографијом. Карактеристично је да су штампане у двије боје – црној и црвеној, што је било типично за литургијске књиге тог времена.

Орнаменти, иницијали и структура текста показују снажан утицај рукописне традиције. Штампа није уништила рукопис – она га је пренијела у нову форму.

На књигама су радили јеромонах Теодор, као главни штампар и уредник, и ђакон Радоје, који се помиње у завршним записима. Ово су први познати штампари на тлу Босне.

Гдје је штампарија отишла и зашто је угашена

Иако је имала велики значај, Горажданска штампарија није дуго трајала. Већ након 1523. године, њен рад престаје. Разлози су вјероватно економске и политичке природе – османско царство није подстицало овакве активности, а тржиште је било ограничено.

Међутим, прича ту не завршава.

Штампарска традиција се наставља. Потомци Божидара Горажданина преносе штампарију у Влашку, у Трговиште (данашња Румунија), гдје настављају рад и штампају нове књиге средином XVI вијека.

То значи да Сопотница није само мјесто гдје је штампа почела у Босни – она је и полазна тачка ширења штампарске културе на Балкану.

У самом манастиру, традиција писмености није прекинута. Познато је да је 1550. године у Сопотници преписано Четворојеванђеље, што показује да је и након гашења штампарије настављен рад на очувању писане ријечи.

Значај који траје вијековима

Горажданска штампарија била је прва штампарија у Босни и једна од најранијих на Балкану. Њен значај није само у томе што је штампала књиге, већ у томе што је повезала средњовјековну традицију са новим добом.

Од 1523. године па све до XIX вијека, Босна није имала нову штампарију. Тек у вријеме Осман-паше у првој половини 19. вијека у Сарајеву се поново појављује штампа.

Тако је у задужбини херцега од Светог Саве, Стефана Косаче, настала прва штампарија и прва штампана књига у Босни. Сопотница и данас стоји као тихи, али јасан траг православног духа, писмености и историјског континуитета овог краја.

(www.palelive.com / Пише Станишић Владимир / Фото: Википедија)