ТРНОВО – Проширење депоније Крупачке стијене на подручју Трнова, за шта се припрема пројектна документација и планира обухват од 160 до 200 дунама, требало би да омогући наставак одлагања отпада у наредних 10 до 15 година, док се као једно од дугорочних рјешења за овај регионални проблем разматра и могућност изградње модерне спалионице.
Директор Комуналног предузећа Трново Немања Лучић изјавио је Срни да је планирано пробијање дијела приступног пута и подизање једне од етажа за око 15 метара, чиме би се обезбиједио додатни простор за одлагање отпада на депонији Крупачке стијене.
Он је навео да се на овој депонији, којом газдује Комунално предузеће Трново, отпад, осим са подручја ове општине, довози и из других дијелова Источног Сарајева.
„Ми смо и у овој години планирали проширење депоније, јер капацитети за наредни период морају бити већи, будући да се све више насељавања Источно Сарајево“, рекао је Лучић.
Према његовој процјени, уколико планирани радови буду завршени и капацитети уређени у складу са пројектима и стручним процјенама, на овој локацији би се отпад могао одлагати још 10 до 15 година.
РЕГИОНАЛНА ДЕПОНИЈА ЈОШ БЕЗ ЛОКАЦИЈЕ
Лучић је подсјетио да је формирање седам регионалних депонија на територији Републике Српске било планирано до 2019. године, те да је тај рок акционим планом продужен до 2023. године, али да ни након тога није одређена локација за регионалну депонију за источни дио Српске.
„До данас нема ни локације за ту депонију, а не да се улази у неки пројекат рада депоније. Остали смо да користимо ову која је сада алтернативна, док се не ријеши проблем веће регионалне депоније која ће задовољавати све могуће еколошке стандарде“, навео је Лучић.
Он је указао да изградња и одржавање депонија које испуњавају савремене еколошке стандарде захтијевају велика средства, наводећи да су и поједине већ изграђене регионалне депоније, укључујући и ону у Бијељини, суочене са финансијским проблемима због високих трошкова управљања отпадом.
ДОВОЗ ОТПАДА ИЗ ФБиХ
Говорећи о примједбама изнесеним на сједници Скупштине града Источно Сарајево у вези са довожењем отпада из Федерације БиХ /ФБиХ/, Лучић је појаснио да је договор о томе постигнут са начелницима општина и градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем, како не би дошло до поскупљења одлагања отпада за локална комунална предузећа.
Он је навео да је ријеч о Комуналном предузећу „Бреза“, које тренутно довози отпад на Крупачке стијене и по том основу мјесечно обезбјеђује око 9.000 до 10.000 КМ.
„Да не би долазило до повећања цијена према нашим предузећима, а самим тим и даљег повећања цијена према становништву, направили смо начелан договор“, рекао је Лучић.
Он је истакао да је депонија покривена видео-надзором, да се свакодневно евидентирају сви улази, те да се отпад редовно прекрива земљом како би се одржавала локација.
Начелник општине Мирослав Бјелица рекао је Срни да се проблем депоније годинама разматра на сједницама Скупштине града Источно Сарајево, али да се, према његовој оцјени, у том периоду није много одмакло у проналажењу трајног рјешења.
Он је указао да је Комунално предузеће Трново до сада највећи дио послова обављало сопственим средствима, уз одређену помоћ града у санацији депоније.
Бјелица је навео да су општина и комунално предузеће прошле године заједнички купили булдожер вриједан 70.000 КМ, при чему су обје стране издвојиле по половину потребног новца.
„Наша општина је мала и изразито неразвијена, тако да је то за нас велики износ, али смо нашли начин да заједнички обезбиједимо неопходну механизацију“, каже Бјелица.
ПРОЈЕКАТ ПРОШИРЕЊА И ПОДРШКА ВИШИХ НИВОА ВЛАСТИ
Бјелица је навео да је са градоначелником Источног Сарајева постигнут договор да трошкове откупа земљишта за проширење депоније сноси град, док би обухват планираног проширења износио од 160 до 200 дунама.
„Радимо и пројектну документацију, тако да имамо један озбиљан приступ рјешавању проблема депоније Крупачке стијене“, истакао је Бјелица.
Он је нагласио да је неопходно израдити пројекат који ће омогућити функционисање депоније у складу са еколошким стандардима, посебно имајући у виду да се локација налази у близини насељеног мјеста, магистралног пута и у сливу ријеке Жељезнице.
Према његовим ријечима, управо су велика финансијска средства један од највећих проблема, јер је и сама израда пројектне документације за планирани обухват значајна инвестиција.
Бјелица је рекао да су о могућностима финансијске подршке разговарали и са руководством Владе Републике Српске, гдје су добили увјеравања да ће, након завршетка одговарајуће пројектне документације, моћи да се обрате за потребна средства.
Говорећи о довозу отпада из ФБиХ, Бјелица је потврдио да је договор о прихватању отпада из „Брезе“ постигнут како би се обезбиједила средства за редовно одржавање депоније и избјегло поскупљење услуга комуналних предузећа из Источног Сарајева.
Он је најавио да би, уколико се промијени такав начин пословања, могло доћи до повећања цијена депоновања отпада за предузећа из Источне Илиџе и Источног Новог Сарајева.
„Ми ћемо искључити то предузеће, али ћемо повећати цијену депоновања у Источној Илиџи и Источном Новом Сарајеву“, рекао је Бјелица.
Он је навео да два комунална предузећа за по 15.000 КМ довозе неограничене количине отпада, те да су трошкови рада механизације и одржавања депоније знатни, посебно због свакодневног ангажовања булдожера и потрошње горива.
СПАЛИОНИЦА КАО ДУГОРОЧНО РЈЕШЕЊЕ
Као једно од могућих дугорочних рјешења, Бјелица је најавио наставак разговора о изградњи модерне спалионице отпада, која би могла да обухвати и систем топловода, односно коришћење вишка топлотне енергије за загријавање воде и дијелова Сарајева.
Он је рекао да су о тој могућности вођени разговори и са представницима ФБиХ, те да би у наредном периоду требало да буде одржан нови састанак о изградњи таквог постројења.
Према његовим ријечима, изградња спалионице могла би представљати дугорочно рјешење за управљање отпадом не само на подручју Источног Сарајева него и Сарајева, које се такође суочава са великим количинама отпада.
Бјелица је нагласио да општина Трново има интерес да се будуће постројење гради на постојећој локацији, истичући да Комунално предузеће већ има службу и запослене који се баве овим пословима.
„Сматрам да је ова локација адекватна и да би могла бити добро мјесто за једну модерну спалионицу, наравно, која би испуњавала све еколошке норме“, каже Бјелица.
Бјелица је указао да би реализација таквог пројекта захтијевала знатина улагања и сарадњу више нивоа власти, али да општина не одустаје од тражења рјешења за дугорочно управљање отпадом.
(www.palelive.com / Срна)