Промовисан роман „Прича о никоме и ничему“ Јанка Самоуковића

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Матичној библиотеци Источно Сарајево вечерас је промовисан роман „Прича о никоме и ничему“ Јанка Самоуковића, који говори и о заточеништву аутора у логору „Силос“ у Тарчину током протеклог рата.

Самоуковић је навео да се одлучио за овај назив романа јер има двострано значење и од почетка се сродио с тим, иако је било и других идеја, као што је и реченица из овог д‌јела „Људи су убице човјека“.

Он је истакао да су заробљеници у „Силосу“ били људи од крви и меса, који су третирани као нико и ништа.

„Имао сам потребу да приближим и себи и људима који ће прочитати књигу неке осјећаје који могу да се јаве у људима када дођу у ситуацију да проживе тешке тренутке и како да се носе са тиме када то прође – како да изграде нови живот, који неће градити прошлост, већ да загазе из тог блата на неко суво тло и да газе сигурним кораком“, навео је Самоуковић.

Рецензент књиге „Прича о никоме и ничему“ Раде Вучићевић рекао је Срни да би по књижевној класификацији ово д‌јело могло да се сврста у жанр психолошка драма.

Вучићевић је додао да је радња романа инспирисана ауторовим заточеништвом у логору „Силос“ у Тарчину, али да је ово д‌јело о психологији, не само рата, него и живота, уопште.

„Ово није само прича о `Силосу`, то је прва глава, а д‌јело има осам глава. Самоуковић није дуго био у `Силосу`, размијењен је, а његов отац је остао у логору. Његово размјењивање, односно то ослобађање, он доживљава као властиту кривицу према онима који остају“, рекао је Вучићевић.

Он је додао да књига представља праћење тока свијести и подсвијести на један начин који је психолошки карактеран, те да аутор сам себе преиспитује да ли је могао нешто више да учини, а истовремено свима прашта.

Вучићевић је појаснио да „Прича о никоме и ничему“ обилује дубокоумним онтолошко-психолошким категоријама праштања, том највећом хришћанском врлином, гд‌је жртва и страдалник стоје у истој судбинској равни и дијели их само воља Божија и начин распод‌јеле тешких улога у овоземаљском животу.

Ту, у том логору смрти, напомиње Вучићевић, сви су губитници, а разлика је само у томе што тлачитељи губе душу, а потлачени живот и питање је ко више страда.

Роман је до сада представљен и у Вишеграду, гд‌је сада живи аутор, затим на Сајму књига у Београду, Бијељини и Зворнику, а за наредни период је могуће да ће промоција бити уприличена у Малом Зворнику, као и у другим градовима у Српској.

(www.palelive.com / Срна)