Огласи
У Културно-спортском центру „Пале“ вечерас је у пријатној и инспиративној атмосфери, одржана промоција збирке поезије „Зрно кремена“ пјесника Миленка Јевђевића. О књизи су говорили: писац Слободан Ковачевић и мср Душан Пејић, док је аутор казивао своје стихове, доносећи свједочанство једног времена, љубави и човјекове унутрашње борбе.
Вече је отворено уводним обраћањем Слободана Ковачевића, који је истакао да „Зрно кремена“ представља не само поетску исповијест, већ и духовни запис једног народа, његових предака, страдања и нада.
Миленко Јевђевић, по образовању инжењер, а по природи лиричар и хроничар свог завичаја, овом збирком, како је истакао Ковачевић, наставља своју посвећеност очувању језика, идентитета и поетског памћења.
„Пјесма за мене није бјекство, него начин да останем у свом времену и у свом народу“, рекао је Јевђевић током промоције.
Мастер српског језика и књижевности, Душан Пејић у свом излагању нагласио је да збирка „Зрно кремена“ представља „збирку зрелости и смирења“, гдје се, између сваког стиха, осјећа и патња и нада, али и дубоко вјеровање у смисао постојања.
„Пјесме из збирке су оправдале семантичко-симболички потенцијал одлично нађеног наслова. И сам Јевђевић је као кремен – сјајан, тврд и постојан, али склон огњу: ратном, завичајном и љубавном. Управо то представља главну тематску палету његове поезије, пјесништва које полази са витешке епске позиције“, истакао је Пејић.
Збирка „Зрно кремена“ сачињена је од шездесет пјесама, окупљених у пет мотивски разнородних, а обимом неједнаких цјелина.
„У најкраћем одјељку збирке, у осам пјесама груписаних под називом Завичајне визије, пјесник се обраћа својој родној Рогатици и дјетињству у њој проведеном. Пјевање је топло и срдачно, са пуно носталгије и непатвореног жала за напуштеним огњиштем предака. Али, супротно могућем очекивању, у овој лирици готово да нема ничега што би је сврстало у ред дескриптивне поезије. И овдје, са свих страна, провијава студена, Сладојевски речено, покуда завичају — оштра критика према земљацима који, само помодарства ради, напуштају благодети ђедовине“, рекао је Пејић.
Говорећи о пјесмама из збирке „Зрно кремена“ Пејић је издвојио пјесму „Њене руке“, као једну од најуспјелијих и најцјеловитијих пјесама у збирци.
„У пјесми Њене руке Јевђевић се пројављује као мајстор развијених пјесничких слика, испреплетених са готово каталошким низом вјешто употребљених стилских фигура – метафора, метонимија, хипербола и персонификација“, истакао је Пејић.
Кроз избор стихова и критичке осврте, Слободан Ковачевић и Душан Пејић су подсјетили да је Јевђевићев опус снажно укоријењен у поднебље Сарајевско-романијске регије, али и универзалан у својој тежњи ка очувању људског и националног достојанства.
Вече је протекло у топлој атмосфери, уз присуство бројних љубитеља писане ријечи, колега, пријатеља и поштоваоца Јевђевићевог рада.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)
