
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Источном Сарајеву вечерас је представљен научни зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, који ће, како је наведено, бити допринос борби за очување српског идентитета.
Приређивач овог зборника, професор старословенског језика на Филолошком факултету у Бањалуци Зорица Никитовић рекла је да је поносна што је ово научно дјело, захваљујући прије свега Академији наука Републике Српске и Митрополији дабробосанској, угледало свјетло дана и презентовано широј јавности.
„Коначно је наша научна заједница сазрела да пружи један овакав интердисциплинарни зборник и да у фокус пажње стави средњовјековне споменике са простора средњовјековне Босне и Хума, односно и историјске Херцеговине и Босне из угла различитих дисциплина“, рекла је Никитовићева новинарима.
Она је истакла да је било потребно укрстити више научно-истраживачких праваца и приступа да би се добила комплетна слика и да тај плурализам научних метода доноси пун погодак.
„Изузетно је вриједно погледати који су записи у том јеванђељу, поново их ставити под лупу преиспитивања и не заборавити да кроз читав 20. вијек нисмо имали српске теме ни српску средњовјековну књижевност, али ни могућност да неко одбрани докторат на неком српском рукопису, што значи да је тада владала идеологија дезинтеграције српског идентитета“, рекла је Никитовићева.
Она је навела да овдје није ријеч о споменицима, него о живим, богослужбеним књигама.
„Сада и Чајничко јеванђеље и било које јеванђеље из 17, 18, 19. вијека може да се унесе у олтар православних храмова и по њему служи“, закључила је Никитовићева.
Академик Бранко Летић рекао је да је овај зборник значајан научни и монографски пројекат појединачних радова из области историје лингвистике, историје умјетности и историје религије, те да говори о идентитету пергаментног рукописа са почетка 15. вијека.
„То је важно зато што у нашој јавности има доста спорења око тог зборника, а један од разлога је и тај што су овај зборник, односно Чајничко јеванђеље, тумачили као палимпсест јеретичке босанске средњовјековне цркве и да је тај рукопис падом Босне под Турке, уствари, сачувала Српска православна црква, тако што га је очистила од јеретичких наноса и прилагодила својој литургији“, појашњава Летић.
Протојереј ставрофор Владислав Топаловић, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи и један од уредника зборника, захвалио је свим научним радницима и сарадницима који су истраживачким приступом дали немјерљив допринос да ово историјско дјело српског књижевног насљеђа угледа свјетло дана.
„Овај зборник биће велики допринос у нашој борби за очување српског идентитета, не само Чајничког јеванђеља, него и осталих списа и рукописа наше средњовјековне књижевности“, истиче Топаловић.
Историчар из Бањалуке Дејан Дошлић каже да зборник има интердисциплинарни приступ, уз учешће великог броја стручњака из разних области – од историје, теологије, историје језика.
Он је истакао да у томе можда лежи и највећа вриједност овог дјела, јер поред људи који су написали и излагали своје радове, било је укључено и много рецензената, тако да је велики број људи учествовао у свему.
„Радови нису посвећени само Чајничком јеванђељу, већ и периоду у којем је оно настало, али и другим темама као што је политичка и географска ситуација у том периоду, које подручје су покривале великашке породице у 14. и почетком 15. вијека, те темама о родословима и средњовјековној држави Босни“, навео је Дошлић.
(www.palelive.com / Срна)